fix
Logo
fix
Nalazite se na Sokolac-PRAZNICI
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

praznici- 88139 - 13.01.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (7)

Srećna Stara nova godina


Ovih dana zvoni telefon češće nego obično. Zovu me prijatelji, drugovi, poznanici. Hoće da mi čestitaju "Srpsku novu godinu". Ja im se zahvaljujem, čestitam i ja njima. Doduše, htio bih da im nešto kažem, ali mi riječi ne izlaze iz usta, jer sam već odavno naučio da se sa Srbima ne treba raspravljati - sve jedan pametniji od drugoga.

Naime, mnogo godina ranije sam od jedne Ruskinje naučio da je termin "сербский новый год" neispravan, jer i Rusi, a i još neki drugi narodi slave 13. januar kao "Staru novu godinu", kako je braća Rusi zovu.

Ubrzo potom sam shvatio da je termin "Srpska nova godina" još jedna uspješna konspiracija onog Latina, koji po paklu hoda sa svojom vlastitom nogom u ruci. Ali nije meni do njega, nego što nas je sve namagarčio da progutamo tu njegovu laž, pa da nam se zbog toga i mrtav smije, a ostatak svijeta vjeruje da smo mi, Srbi, ludi i da nećemo sa njima, čak smo i svoju Novu godinu izmislili.

U svakom slučaju, ostalo je samo nas 200 miliona Srba i Rusa, da slave "Staru novu godinu", koju su nekada slavili svi narodi Svijeta, izuzev nekih azijskih, i arapskih. Sada je ta "Nova godina" zastarila, pa se zove "stara".

Zbog toga, kada nazovete prijatelja da mu čestitate "Novu godinu", molim vas izbacite ono "srpska", ne zato što ne zvuči lijepo, nego što je jezički nepravilno.

E pa, poštovani posjetioci, srećna vam "Stara nova godina!
praznici- 88137 - 13.01.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

Stigla Srpska Nova godina


Srpska Nova godina nastala iz - inata
B. Subašić - 12. januar 2014.

Iz Zagreba je poručivano da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini. Novokomponovani srpski bogataši tražili da Božić i Uskrs "padaju" vikendom.

NAUČNICI su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari staro-kalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.

Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo iz inata. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi Gregorijanski kalendar. Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.

  • Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja - navodi istoričar dr Radmila Radić.

    Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.


    Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao "opozicionu" javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.

    Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska "Kasina", a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida...

    Ipak, dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.

    - S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune - preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter "Srbskih novina".

    U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

    DRŽAVNI PRAZNIK OD 1850. GODINE


    UKAZOM kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom dočeku u beogradskom visokom društvu.

    - Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo. Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu pozdravljajući ih sretnim novim letom - izvestio je reporter "Srbskih novina".
  • praznici- 88021 - 07.01.2014 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Pravoslavni Božić


    "Nema dana bez očinjeg vida,
    Niti prave slave bez Božića! "


    Manastir StudenicaOd dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine. Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih.

    Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja. Toga istog dana Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k ljetu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.

    Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.

    Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.

    O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

    Nijedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji su se i dan-danas održali. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica.

    Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom koji deca ližu da bi time pokazali kako im je Badnja sladak i drag.

    Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

    Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, dan se zove Badnji dan.

    Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual je skraćen ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.

    Uoči Božića slamom se posipa pod u kući čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.
    praznici- 88016 - 07.01.2014 : Mihailo Danilovic Majur,sabac - best (1)

    Božić je!


    praznici- 82578 - 14.02.2013 : Vojo Šešlija Hag - best (0)

    14. februar - Sveti Trifun - zaštitnik bračne ljubavi i vinogradara


    Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik Svetog Trifuna, koji se u narodu slavi kao zaštitnik mnogih zanata i onih koji iskreno vole njegujući hrišćansku ljubav.

    Crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku vjeru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vjernosti, kao dijela hrišćanske propovijedi..

    Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim djelima najbolje svjedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.

    Kult ovog svetitelja veoma je razvijen u srpskim krajevima, a slave ga posebno vinogradari, dok ga zaštitnikom smatraju i gostioničari. Vinogradari na dan Svetog Trifuna idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, poslije dugog zimskog perioda, kako bi u proljeće počelo bujati.

    Svetog Trifuna slave neke srpske porodice kao krsnu slavu.
    praznici- 81603 - 13.01.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Srećna Stara Nova godina


    Svim posjetiocima ovog foruma srećna Stara nova godina. Jeste i srpska, ali se tako ne zove!

    Napominjem: neispravno je reci "Srpska nova godina", jer su je tako nazvali Latini i muslimani, da bi podrugljivo naznačili da je to nešto što su Srbi izmislili. Srbi su, nažalost, taj naziv usvojili, čak se time i ponose.

    U engleskom jeziku postoje dva naziva za "Staru novu godinu". Ponekad se ona nepravilno naziva "The Orthodox New Year", što bi se prevelo kao "Pravoslavna nova godina". Ovaj naziv nepravilno označava da je to Nova godina koju slave samo pravoslavci. Mnogo je prisutniji naziv "The Old New Year", koji je pravilno označava da su Novu godinu nekada na ovaj datum dočekivali gotovo svi narodi svijeta.

    U srpskom jeziku imena praznika se pišu velikim početnim slovom, pa je pravilno napisati "Stara nova godina", dok se "Nova godina" piše sa velikim "N".

    Rusi u svom jeziku koriste ispravan naziv za Staru novu godinu. Po njihovoj gramatici to se piše kao "Старый Новый год".

    Pored Rusije, Stara nova godina se slavi i u Moldaviji, Armeniji, Azerbejdžanu, Bjelorusiji, Latviji, Ukrajini, Kazahstanu i Uzbekistanu, kao i u dijelovima Gruzije.

    Stara nova godina, se takođe slavi u nekoliko kantona sa njemačkim govornim područjem u Švajcarskoj, kao i u Japanu.
    praznici- 81283 - 06.01.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (7)

    Kristos se rodi!


    "Nema dana bez očinjeg vida,
    Niti prave slave bez Božića! "


    Svima onima koji slave pravoslavni Božić, a posebno mojim prijateljima i ostalim posjetiocima ove stranice, srećne praznike želim sa onim tradicionalnim:

    Mir Božji, Kristos se rodi!
    praznici- 81263 - 06.01.2013 : Dario Obrenovic Njemacka - best (0)

    Praznična čestitka


    U večernje badnje sate,
    poruka mi stiže brate,
    istina je a ne šala
    od Mladića Generala.
    Ovako mi Ratko reče,
    da čestitam Badnje veče,
    svim Srbima srpske krvi,
    među njima ti si prvi.


    MIR BOZJI HRISTOS SE RODI:

    Pozdrav gosp. Tomiću, mom drugu Luni i svim ostalim učesnicima ovog foruma, kao i svim pravoslavcima.
    praznici- 81244 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (1)

    Govori Gospode


    Svim pravoslavnim vernicima: "Mir Božiji Hristos se rodi!"

    praznici- 81243 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Badnje veče


    praznici- 81161 - 03.01.2013 : Beograd - best (1)

    Pozdrav


    Samo da pozdravim osnivača ovoga sajta i sve posetioce, a posebno sve borce u Otadžbinskom ratu. Srbi i Srbija nikada neće zaboraviti šta ste učinili da spasete naš narod i našu zemlju, tako da danas možemo da se ponosimo sa najlepšom, najslavnijom i najnapaćenijom republikom na Balkanu, našom Republikom Srpskom!

    Nikad mi srce nije bilo veće nego kada sam po celom Beogradu čitao ispisane grafite: "Dvadeset godina bastion si Srpstva, srećan ti rođendan Republiko Srpska!"

    Pozdrav od pripadnika herojske 125. mtbr Prištinskog korpusa.

    Poštovani,

    mnogo ti hvala za lijepe pozdrave uz jednu malu, vrlo malu zamjerku: Bilo bi poželjno da se bar potpišeš nekim pseudonimom ukoliko ne želiš da navedeš svoje ime (a možda i prezime).
    praznici- 78502 - 27.10.2012 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (1)

    Sveta Petka


    Kult Svete Petke odavno je prisutan u našem narodu, a njene mošti su boravile u Srbiji sve do 1521. godine kada ih je odneo sa sobom Sulejman Veličanstveni prilikom osvajanja Beograda.

    Zbog vrednosti ovih moštiju, on ih je držao na svom dvoru sve do svoje smrti. Kasnije su mošti prebačene u rumunski grad Jaši, a danas se u Beogradu nalaze dva prsta desne ruke ove svetiteljke.

  • Već 20 godina redovno dolazim na ovaj dan na Kalemegdan. Tu smo već nekoliko sati, ali nije nam teško da čekamo, samo da zahvatimo vodu za izvora Svete Petke - kaže Vladica Jović iz Resnika.

    Na dan Svete Petke na Kalemegdan dođe na hiljade ljudi, koji ispred crkve formiraju kolonu još od četiri sata ujutro. Ni loši vremenski uslovi ih ne sprečavaju da obiđu ovo sveto mesto!

    Beograd, crkva Svete Petke
  • praznici- 68636 - 17.04.2012 : Mihailo Danilovic Sabac,Majur - best (0)

    Hristos Voskrese!


    Željko,

    sve najbolje tebi i tvojoj porodici, i "Hristos Voskrese" svim pravoslavnim vernicima, slava Bogu!

    Hristos Voskrese, Tomići - Danilovići!

    praznici- 68572 - 15.04.2012 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Zašto slavimo Vaskrs?


    Vaskrs se slavi jer je na taj dan Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih, tj. pobjedio je smrt i tako svim ljudima, od Adama i Eve darovao vječni život.

    Hristos VoskreseVaskrs je kod hrišćana najveći praznik, praznik nad praznicima, pa je zbog toga svaka nedelja u toku godine posvećena Vaskrsu i svaka nedelja se smatra za mali Vaskrs.

    Jaja se mogu šarati sa rastopljenim voskom i perom za pisanje. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom crta po jajetu. Na jajetu se obično piše X.В. и В.В. što znači Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse? Pored toga, crtaju se i krstići, cvetići i druge lepe figurice.

    U jutro Hristovog Vaskrsenja dugo na svim zvonicima pravoslavnih hramova, dugo vremena zvone zvona, i tako javljaju dolazak velikog praznika.

    Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Naglas se čita 'Oče naš' i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sjedaju za svečano postavljenu trpezu.

    O vaskrseniju se tuku šaranim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa onda onaj koji razbije jaje uzme ono od onoga kome je razbio.

    U nekim našim krajevima je sačuvan običaj da se vaskršnja jaja, najčešće ofarbana u crnu ili teget boju, nose na grobove preminulih predaka. Ovo je zbog toga što hrišćani vjeruju da su svi ljudi pred Bogom živi, i da i naši umrli preci treba da osjete vaskršnju radost i slavlje.

    Jaja se boje od velikog četvrtka, a mogu se bojiti i čitavu sedmicu nakon Vaskrsa, ukoliko ih ponestane.

    Veoma je rasprostranjen običaj da se prvo jaje, koje se oboji za Vaskrs, čuva u kući kao zaštitnikom domaćinstva. Ono se naziva čuvarkuća, a ponekad i čuvadar ili krstaš.
    praznici- 68505 - 12.04.2012 : Mihajlo Cvijetic Beograd - best (0)

    Hristos Voskrese!


    Svim Cvijetićima, Cvetićima, Cvitićima, Perizima, Čelebićima, Ivankovićima, Pavlicama, Miškovićima, Dragoljevićima, Jarićima, Stanišićima, Velemirima i Panićima "Hristos Vaskrse"

    Mi raseljeni diljem svijeta želimo da se na trenutak sjetimo našeg G. i D. Musića i tih divnih običaja za vrijeme Vaskršnjih praznika. Veliku ljubav naše majke bake očevi i djedovi su nam dali i lijepe običaje za Vaskrs. Svima sretno i berićetno.
    praznici- 59402 - 07.01.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Božićni praznici i običaji


    Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, tj. praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega proslavljaju najsvečanije i obiluju mnoštvom lijepih običaj, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najljepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

    Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja svijeta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik djece i djetinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najljepšim vjerskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću:

    "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"

    U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Djetinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lijepi običaji.

    Djetinjci
    Ovaj praznik se slavi u treću nedelju pred Božić. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu djecu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Djetinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra djela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono što je čovjek učinio dobro u svom životu.

    Materice
    Ovaj praznik pada u drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unaprijed pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Djetinjce. Majke se prave da ne znaju zašto su vezane. Djeca joj čestitaju praznik, a majka onda dijeli djeci poklone, i na taj način se "driješi". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se driješe poklonima djeci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

    Oci ili Očevi
    Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, djeca vezuju svoje očeve, a ovi im se "driješe" poklonima, isto kao i majke.

    Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cijela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumjevanju i poštovanju između djece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.

    Tucindan
    Na dva dana pred Božiš, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
    Na Tucindan, po narodnom vjerovanju, djecu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.

    Badnjidan
    Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana sječe badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mijese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

    Šta je badnjak?
    Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano siječe i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se presjeca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

    Kako se siječe badnjak?
    Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da siječe badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može donijeti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sjekiru u ruke i siječe badnjak. Badnjak se siječe i zasjeca sjekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom vjerovanju, badnjak se mora posjeći sa tri snažna udarca. Što sjekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni dio na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne smije se zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

    Šta simboliše badnjak?
    Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri donijeli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagovještava i drvo Krsta Hristovog.

    Badnje veče
    Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božiš. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad riječima: "Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

    Pošto se badnjak prethodno isječe sa debljeg kraja na tri dijela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

    Slama
    Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po cijeloj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

    Večera uoči Božića
    Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpjevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sjedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, svježa ili sušena riba i druga posna jela.

    Božić
    Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvijek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Ukućani oblače najsvečanija odjela i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Poslije službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju riječima: "Hristos se rodi!" i odpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!" Ovako se pozdravlja od Božića pa sve do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave i ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

    Položajnik - Polaznik
    Rano na Božić, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj". Položajnik simbolički predstavlja Mudrace koji su pratili zvijezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica poslije toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za cijelu narednu godinu donosi sreću u kuću.

    Česnica
    Rano ujutro na Božić, domaćica zamjesi tijesto od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić sječe najprije levu plećku, glavu i dio od rebara. Kada svi sjednu za sto, domaćin zapali svijeću, uzima kadionicu i okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna pjeva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko dijelova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije dio česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cijele godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sjedaju za trpezu.

    Božićna pečenica
    Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korjene iz vremena vjerovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavjetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da poslije Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.

    Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.

    Božić u urbanoj sredini
    U urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, ni šume, ni drveća i gdje je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu, Božić se slavi u nešto izmjenjenim uslovima. Srbi Božić slave i u teškom ratnim uslovima: u rovu, na straži, na frontu. Umjesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana.
    praznici- 59362 - 07.01.2012 : Dragana Djorojevic- basic Francuska - best (0)

    Hristos se rodi!


    Mir Božiji i Hristos se rodi. Srećan Božić svim pravoslavcima !!!!!
    praznici- 59322 - 06.01.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (1)

    Danas se seti


    Danas sam dobila ovu poruku, na Badnji dan, i želim da je podelim sa vama.

    Mir Božiji Hristos se rodi!

    Danas, pre nego što kažeš neku ružnu reč - pomisli na one koji ne mogu da govore.

    Pre nego što se počneš žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta da jedu.

    Pre nego što se požališ na svoga muža ili ženu - pomisli na one koji mole Boga da im podari supruga.

    I danas, pre nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.

    Pre nego što se požališ na svoju decu - pomisli na one koji žele decu, ali ih nikad neće imati.

    Pre nego što se počneš svađati s onim ko nije očistio kuću - seti se onih ljudi koji žive na ulici.

    Pre nego što se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš preći vozeći - seti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.

    I kad si umoran i žališ se na svoj posao - seti se nezaposlenih, invalida, onih koji bi dali sve da imaju tvoj posao.

    I pre nego što i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osuđivati, seti se da niko od nas nije bezgrešan.

    I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmeh na svoje lice i pomisli:
    Ja sam živ i još sam tu.
    praznici- 47844 - 28.10.2011 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Svetа Petkа


    Svetа Petkа ili Pаrаskevа (grč. Παρασκευή - petаk) je bilа hrišćаnskа podvižnicа iz 11. vekа.

    Rodilа se u grаdu Epivаtu (Pivаt - nа turskom Bojаdis), koji se nаlаziše nа obаli Mrаmornog morа između Silimvrije i Cаrigrаdа uTrаkiji polovinom 10. vekа. Iz imućne i veomа pobožne porodice. Imаlа je brаtа, koji se zvаo Jevtimije, i koji se zаmonаšio veomа mlаd, а kаsnije bi izаbrаn zа episkopа Mаditskog (989"996)

    Još kаo devojčicа, dok je sа mаjkom odlаzilа u crkvu i čulа reči Božаnskog Jevаnđeljа: "Ko hoće zа mnom dа ide, nekа se odreče sebe i uzme krst svoj, i zа mnom dа ide" (Mk. 8, 34), onа svim srcem pripаde Gospodu i kаdа odrаste pridruži se plejаdi blаgočestivih ugodnikа Božijih.

    Nаkon smrti svojih roditeljа, željnа podvižničkog životа onа nаpusti roditeljski dom i ode u Cаrigrаd, а zаtim se zаputi u pustinju Jordаnsku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hristа rаdi podvizаvаlа sve do stаrosti svoje. U dobа pozne stаrosti poslušа glаs Anđelа Božijeg, ostаvi pustinju i vrаti se u svoj rodni grаd, Epivаt. Tu onа požive još dve godine u neprestаnom postu i molitvi, pа se predstаvi Bogu u 11. stoleću.

    Njeno telo bi od strаne vernih sаhrаnjeno po hrišćаnskim običаjimа, аli ne nа grаdskom groblju već izdvojeno od drugih.

    Bogougodni hrišćаni iz tog mestа posle jаvljаnjа svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronаšli su mesto gde su bile zаkopаne njene mošti, izvаdili su ih iz zemlje i položili u hrаm svetog Petrа i Pаvlа u Epivаtu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremenа mnogo putа. Nаjpre u Cаrigrаd, pа odаtle ih bugаrski cаr Jovаn Asen 1238. godine prenese u Trnovo, dа bi bile prenete u Vlаšku nаkon pаdа Bugаrske pod Turke. Kаdа je i Vlаškа postаlа ugroženа turskim upаdimа, а nа molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beogrаd. Kаdа sultаn Sulejmаn I 1521. godine osvаjа Beogrаd, on uz ostаle drаgocenosti prenosi u Cаrigrаd i mošti sv. Petke. Nа molbu moldаvskog gospodаrа Vаsilijа 1641. godine mošti su prenete u grаd Jаši, gde se i dаnаs nаlаze (osim dvа prstа šаke, koji su u kаpeli svete Petke nа Kаlemegdаnu).

    Širom nаše zemlje nаlаzi se i veliki broj lekovitih izvorа, koji su posvećeni sv. Petki. Jedаn od njih je izvor sv. Petke u kаlemegdаnskoj tvrđаvi u Beogrаdu gde su njene mošti dugo vremenа počivаle. Tа čudotvornа i lekovitа vodа (аgijаzmа, grč. αγίασμα) ove svetiteljke, leči sve bolesnike, koji sа verom u Bogа i ljubаvlju premа ovoj svetiteljki prilаze k njoj.

    Crkvа je slаvi 14. oktobrа po stаrom, odnosno 27. oktobrа po novom kаlendаru. Ovu Pаrаskevu nаš nаrod obično zove sv. Petkа а u srpskim primorskim krаjevimа "Petkа Biogrаdskа", jer su joj mošti počivаle tаkođe i u Beogrаdu. Tаkođe je poznаtа i kаo Petkа Trnovskа, jer su joj mošti bile u Trnovu.
    praznici- 37042 - 07.08.2011 : Dragana Stasic Kanada - best (1)

    Sv.Petka - zastitnica žena


    Poštovani Željko,

    Danas je Sv. Petka, zaštitnica nas žena. Poslaću vam tekst o njoj i poklon svima koji slave današnji dan kao i svim ljudima kojima je fizički izgled, novac, prestiž, licemerje važnije od duhovne lepote i mira u duši. Poklon su moji nevesti stihovi i Molitva, te tako i dadoh ime ovim nevestim stihovima.

    Prepodobna mučenica

    Sveta Petka Trnova Na dan 08. avgusta pravoslavna crkva proslavlja sv. prepodobnomučenicu Paraskevu pod imenom Trnova Petka. Ona je bila rodom iz Rima, poticala je iz hriscanske porodice i živela je u 2. veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se. Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila da misionari u drugim krajevima. Zbog propovedanja hrišćanske vere i koja je činila zatvarana je, silno je mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine.. Njene mošti, prema svedočenju žitija, kasnije su prenete u Carigrad.

    Praznik Trnove Petke spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru. Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu, i ako nije zapovedni praznik (crveno slovo). Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Trnova Petka, završava se mali letnji "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se u ruke, da tokom godine ne bi trnule, žene osobito drže ovaj dan. Mnogi sv. Petku, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa sv. Petkom koja je bila Grkinja koja se slavi u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

    MOLITVA
    Boze baci džak osmeha
    Ljudi su bledi i tužni
    Ako nisu voljeni,
    Ne žele sreću drugima
    Ako nemaju novaca
    Ne žele da ga drugi imaju
    Ako neukradu malo Sunca
    Ne žele da druge greje
    Ljudi su tako bledi i tužni
    Bože baci im malo slobode
    Da se osete vazduh i zemlju
    Da vole i žele
    Da osete da postoje
    Bože baci nam malo plodnosti
    Nek žene zatrudne
    Nek rađaju nam zdravu i lepu decu
    Da nam igraju i prave "lom"
    Da nas naslede
    Boze siđi i napravi red.
    praznici- 36542 - 01.08.2011 : Dragana Stasic Kanada - best (1)

    Sveti Prorok Ilija


    Mnogi Srbi danas slave Svetog Iliju, ali nije retko da je ova slava šili kako se to u narodu kaze Litijeć, Slava pojedinih sela i gradova. Svima srecna Slava!


    Sveti Ilija
    2. avgust

    Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.

    U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.
    praznici- 29043 - 06.05.2011 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (1)

    8. Maj - Markovdan


    Sve­ti apo­stol i je­va­đe­list Mar­ko - Mar­kov­dan - 8. maj 2011.

    Sa­put­nik i po­moć­nik apo­sto­la Pe­tra, ko­ji ga na­zi­va si­nom (I Pe­tr. 5, 13). Ka­da je bio u Ri­mu, na mol­bu ver­nih, na­pi­sao je Sve­to Je­va­đe­lje ko­je je apo­stol Pe­tar po­tvr­dio kao isti­ni­to. Apo­stol Pe­tar ga je po­sta­vio za epi­sko­pa i po­slao u Mi­sir na pro­po­ved. Mi­sir be­še sav u ne­zna­bo­štvu, ido­lo­po­klon­stvu, ga­tar­stvu... Ali us­peo je da po­se­je se­me Hri­sto­ve na­u­ke. U Alek­san­dri­ji je za­sno­vao Cr­kvu Bo­ži­ju i po­sta­vio joj epi­sko­pe, sve­šte­ni­ke i đa­ko­ne. U Alek­san­dri­ji su ga uhva­ti­li ne­zna­bo­šci i vu­kli uli­ca­ma vi­ču­ći:

    "Ву­ци­мо во­ла у обор". У там­ни­ци му се ја­вио пр­во ан­гел, па он­да и сам Го­спод. Су­тра­дан, ка­да су га по­но­во ву­кли ули­ца­ма, пре­дао је ду­шу Го­спо­ду. Над ње­го­вим мо­шти­ма до­го­ди­ла су се мно­га чу­да.

    Свети Аниан, други епископ Александријски.
    praznici- 28942 - 05.05.2011 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    6. maj - Đurđevdan


    Sveti Georgije, Sveti Djordje, Djurdjevdan, ubija azdahu, azdaju Sveti velikomučenik Georgije, Sveti Đorđe rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini stigao do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao od smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra.

    Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. Mnoga čudesa dešavala su se na njegovom grobu od tada. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.

    Tropar: Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.

    Prevod: Kao oslobodilac zarobljenih i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih, careva pobornik, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

    Ddjurdjevak, cvijet, Sveti Georgije, cvet, Djurdjevdan

    Svima koji slave Djurdjev dan cestitam slavu: Sveti velikomučenik Georgije - Đurđevdan - Sveti Đorđe - 6. maj
    praznici- 27220 - 08.03.2011 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (4)

    8.mart


    Drage moje dame,

    Srecan 8. 
mart budite danas oprezne, jer odavno, oni koji se kunu da vas vole, ne praznuju ovaj praznik, a ni neki drugi značajniji datum u godini. Nemojte pomisliti da će vas iznenaditi, jer ON, muškarac koji je vaš centar pažnje, koji je sebično ukrao vaše srce, i troši vašu emociju i vreme, je možda samo u vašim snovima. Naravno, ONAJ PRAVI, zna koji broj gaćica nosite, koja vam je omiljena boja, cvet, koju muziku slušate i koji ples plešete, te sa njim nećete ni pričati o današnjem prazniku, on će to znati.

    Ne znam da li da se zahvalimo, Klari Cetkin, što je potražila naša prava davne 1909. godine u Čikagu, ali jedno znam, mi žene (bar neke od nas), danas ćemo sigurno uz omiljenu pesmu, pevušeći ili igrajući uz Ravelov Bolero, držati krpu i kutlaču u ruci.

    Drage moje dame, ja vam čestitam od srca ovaj praznik, bacite kutlače, stavite omiljeni ruž i izađite, budite svoje, budite ono što jeste - nežne, jedinstvene, hrabre, gorde, zapevajte i zaigrajete.

    Želim vam da svaki dan vam bude uspešan, noći strasne, a jutra sunčana, a ne samo danas, jer vi to zaslužujete.
    praznici- 26196 - 20.01.2011 : Marina Lukovic ex tomic Cacak - best (0)

    Srećna slava


    Dragi Željko,

    tebi i svim mojim Tomićima srećna slava i da dugo godina slave u miru i sreći. Pozdrav od Marine.
    praznici- 26140 - 13.01.2011 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Stara nova godina


    U ona davna vremena, dok je još komunizam vladao prostorima bivše Jugoslavije, srpski narod je bio jedini koji je krio da slavi svoje vjerske praznike.

    Zbog čega je to moralo tako da bude nije mi ni dan danas jasno! Pretpostavljam da su komunisti vršili posebnu torturu na pravoslavnim vjernicima zbog čega se narod bojao da čak i komšiji kaže da proslavlja vjerske praznike.

    Nažalost, moj brat i ja smo u to vrijeme bili jedni od rijetkih koje je majka krstila krišom a da za to ne saznaju komšije, jer je naš otac bio član SKJ.

    Jednom prilikom sjedio sam u društvu sa jednim muslimanom koji mi tom prilikom dok smo raspravljali o ratnim temama reče, "Svi smo mi u bivšoj Jugi bili vjernici samo vi Srbi niste bili, šta vam bi da se i vi vratite vjeri? "

    Ocito da se su ostali narodi pokušali iskoristiti ovaj trenutak za raspad Jugoslavije i stvaranja novih nacija u kojima bi Srbi izgubili svoj identitet i jezik. Politička situacija je uticala da nove generacije Srba polako napuštaju svoju vjeru i običaje. Mislim da zbog toga danas sa ponosom Srbi govore da je "Srpska nova godina", da naše komšije koje nas toliko mrze zbog našeg srbovanja još više razjare. Zbog toga mi ne smeta taj naziv, iako je kako Željko reče neispravan ali lijepo zvuci.

    Evo i kako se slavila Pravoslavna nova godina u mojoj porodici.

    Svake godine pred doček kalendarske Nove godine moj otac je pekao prase na ražnju. Kada bi se prase ispeklo i ohladilo, moj tata je prase sjekao na dva dijela. Jedna polovina, ona bez glave, bi se iznosila na trpezu za kalendarsku Novu godinu. Moj otac bi drugu polovinu djelio na dva dijela: jedan dio je bio but i rebra a drugi dio je bio plećka i glava. U kući se o tome nikada nije pričalo, vjerovatno da mi djeca ne bi o tome pričati sa komšijama na ulici.

    Majka je ostaviljala meso u frižider, da bi jedan dio vadila na Badnji dan da se otkravi i bude spremno za "Božić". Jedan dio tog mesa bi držala sva 3 dana "Božića". Majka je vodila brigu o tome i za nju su ti detalji bili veoma vazni. Trpeza je bila spremna, i stalno bi se dopunjavala za sve ono što bi se pojelo sa stola.

    Drugi dio mesa je ostavljan za 14. januar, a moja majka ga je zvala "Mali Božić".

    Iako sam bio dijete, znao sam da o tome ne treba da pričam sa drugom djecom. Pravoslavnu novu godinu, koju je moja porodica slavila kao "Mali Božić", slavili smo u krugu porodice i majka je iznosila na sto drugi dio pečenja, u kom se nalazila plećka i glava praseta. Ni danas ne znam zašto je majka za taj praznik ostavljala upravo plećku i glavu, ali ti komadi mesa su za mene bili simboli važnosti tog praznika za moju porodicu.

    Danas imam želju, da čestitam u ime moje pokojne majke, i u moje ime, svim pravoslavnim vjernicima "srećnu Novu (pravoslavnu) godinu"!
    U zdravlju i veselju, živjeli!
    praznici- 26066 - 09.01.2011 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Srećan praznik


    Svim Srbima svijeta, a posebno bivšim pripadnicima VRS, sve najljepše čestitke povodom Dana i krsne slave Republike Srpske, Sv. arhiđakona Stefana.
    praznici- 26042 - 07.01.2011 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Pravoslavni Božić


    "Nema dana bez očinjeg vida,
    Niti prave slave bez Božića! "


    Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine. Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih.

    Manastir StudenicaBožić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja. Toga istog dana Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k ljetu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.

    Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.

    Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.

    O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

    Nijedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji su se i dan-danas održali. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica.

    Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom koji deca ližu da bi time pokazali kako im je Badnja sladak i drag.

    Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

    Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, dan se zove Badnji dan.

    Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual je skraćen ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.

    Uoči Božića slamom se posipa pod u kući čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.
    praznici- 26033 - 06.01.2011 : Nenocc - best (0)

    Srećan Badnji dan


    Ustaj jutros srpska glavo,
    danas slaviš ono pravo.
    Prekrsti se, popi piće,
    Badnji dan je, zora sviće.
    Ko nas mrzi, taj se utro,
    srećno bilo Badnje jutro.


    Srećan Badnji dan i srećni vam Badnjaci!
    praznici- 26018 - 02.01.2011 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Srećan praznik


    Danas su Oci ili Očevi, srpski praznik koji se slavi u prvu nedelju prije Božića. Na taj dan djeca vezuju svoje očeve, a ovi im se odvezuju poklonima. Nekada su to bili orasi, lešnjaci, kruške i ostalo voće, dok su u današnje vrijeme mnogo prikladnije čokolade i ostali slatkiši.

    Oci, Materice i Djetinjci su porodični praznici, pa se tako u proslavljaju - u krugu porodice. Domaćica kuće priprema svečani ručak na kome se okupi čitava porodica.

    Svim očevima - srećan praznik!
    praznici- 26016 - 02.01.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Srećni novogodišnji praznici


    Svim Srbima pravoslavcima srećne novogodišnje i božićne praznike, puno sreće, zdravlja, uspeha, sloge, para i molitve da će nam dobri Bog doneti šta je dobro i pokazati pravi put, takođe i Vama gos. Željko sve čestitke i da još više imate posla.
    praznici- 24252 - 04.04.2010 : Dado Dujmić Split,Hrvatska - best (0)

    Pozdrav


    Sretan Uskrs svima ovdje od Daria iz Splita, već sam bio na ovom sajtu pa sam povodom ovih blagdana odlučio da se javim.

    Čitajući sve poruke ovdje, mislim da je postojanje ovog sajta opravdano. Iako sam Hrvat, koji ima puno prijatelja i danas među drugim narodima, želim da javno kažem ovo. Nikada više u životu ne želim mrziti nikog tko nije moje vjere, pripadnici moje vjere nanijeli su mi najviše zla, meni osobno a s nekim Srbima i muslimanima proveo sam predivne trenutke života. Svi smo ovdje od Boga stvoreni da živimo i da se družimo i prihvaćamo. Kad sam osobno bio u Beogradu ušao sam u pravoslavnu crkvu i poklonio se istom Bogu za sve nas, kada sam u Sarajevu ušao u džamiju poklonio sam se istom Bogu jer mržnju i sve što s njom ide moramo vječno potjerati.

    Boli me svaka rana koju je neki Hrvat trajno zadao bilo kojem pripadniku druge vjere i ja se osobno kajem za svaku ranu koja i danas boli i molim se da zacijeli. Budimo ljudi, danas i zauvijek, ljubimo neprijatelje - kako Isus kaže - i neka ovaj Uskrs bude blagdan mira, ljubavi i vjere zauvijek i da se nikad više krv ne lije ovim prostorima zbog šačice gamadi koja nam se i danas smije -ili živi ili iz groba - nego im našim životima pošaljimo poruku da nije bitno koje si vjere nego da si čovjek, ja prvi koji ovo piše a i vi što ćete ovo pročitati.

    Pozdrav svima Dario 4. 4. 2010
    praznici- 24251 - 04.04.2010 : Jadranka Tomic - Arsić Foca Republika Srpska - best (0)

    Hristos Voskrese!


    Dragi moj rođače Željko, neka ti kuća u veselju blista i srećno ti vaskresenje Hrista kao praznik životnog začetka, ostale sreće i napretka. Hristos vaskres, za sve prijatelje koji danas slave.
    praznici- 24239 - 02.04.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Veliki petak


    Danas je Veliki petak, dan kada je Isus Hristos razapet na krstu, na Golgoti koja je nedaleko od Jerusalema. Ove godine pravoslavni i katolički vjernici Veliki petak obilježavaju na isti dan.

    Prema hrišćanskom učenju, Hristovo raspeće na krstu je njegova žrtva radi spiranja grijeha cijelog ljudskog roda i ona prethodi najvećem hrišćanskom prazniku " Vaskrsu.

    Mada je Hristovo raspeće najveći pad ljudskog roda, mi ga slavimo i obilježavamo a ja vam, dragi moji prijatelji, želim srećan praznik.
    praznici- 23243 - 09.01.2010 : Mario Delaš Split - best (0)

    Srećan Božić


    Želim svim pravoslavnim vjernicima čestitati Božić - Hristos se rodi, i da se rat na ovim prostorima više nikada ne dogodi i da nam ovaj koji je bio izađe iz sjećanja zauvijek.
    praznici- 23227 - 07.01.2010 : Nenocc Pescano Selo - best (0)

    Srećan Božić


    Onima koji vole spavati ali se uvek bude dobro raspoloženi,
    onima koji se još uvak pozdravljaju poljupcem,
    onima koji puno rade ali se znaju i dobro zabavljati,
    onima koji grese ali priznaju greške i ne koriste glupe izgovore,
    onima koji gase televiziju da bi porazgovarali,
    onima koji su srećni kada nešto mogu sa nekim podeliti,
    a ne imati celo,
    onima koji su uvek spremni pomoći,
    onima koji ne čekaju Božić da bi bili bolji.


    Srećan vam Božić braćo Srbi i predstojeća pravoslavna Nova godina.
    praznici- 23225 - 07.01.2010 : Jadranka Tomic - Arsić Foca R.Srpska-Bih - best (0)

    Hristos se rodi!


    Tebi Bože danas se molimo za sve one koje volimo,
    ispuni im svaku zelju neka žive u veselju,
    nek' im svaki dan bude kao Božić radostan.


    Mir Božji, Hristos se rodi!!!
    praznici- 23221 - 06.01.2010 : Mitar Krunic - best (0)

    Hristos se rodi!


    Mir Božji i Hristos se rodi, svoj braći Srbima. Željko, srećan ti Božić, puno zdravlja i sve najbolje tebi i tvojoj porodici od Mitra.
    praznici- 23214 - 06.01.2010 : Nenocc Pescano Selo - best (0)

    Srećno Badnje veče


    Ne gubi vjeru,
    ne gubi nadu,
    teži ka sreći a ne ka padu.
    U srcu voli i spominji Boga,
    neka te čuva i bližnjeg tvoga.
    Podigni glavu, ipruzi dlan - srećan vam Badnji dan.

    SREĆNI VAM BADNJACI I BADNJI DAN.
    praznici- 21406 - 17.04.2009 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Veliki petak


    Danas je Veliki petak i njega naša crkva obilježava kao dan kada je na Golgoti razapet Isus Hristos. Zbog toga se ovaj dan smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na Veliki petak se obavezno posti, i to ako je moguće na vodi.

    Jedna od najljepših pravoslavnih tradicija je ukrašavanje vaskrsnih jaja na Veliki petak. Jaja se farbaju najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv, ili u vodi koju dobijete kada skuvate tanke listiće crvenog luka. Ova boja ne simbolizuje ništa, ali ocrtava našu skromnost i domišljatost.

    Šaranje jaja je veoma jednostavno. Vaš "alat" može biti olovka, ekser ili kokošije pero. Umočite vrh tog predmeta u rastopljen vosak svijeće, a zatim ga nanesete na skuvano jaje. Jaja potom potopite u boju.

    Od davnina se vjerovalo u moć uskršnjeg jajeta. Početkom 20. vijeka, na jajima su se ostavljale poruke: da mlada devojka nađe muža, da mladi bračni par dobije decu, da godina bude rodna. Danas se na njima ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, kao i prva slova imena onih kojima su namenjena. *

    Mnoge porodice ostavljaju ofarbana vaskršnja jaja da budu čuvari njihove kuće ili njima drage osobe. Takva jaja se čuvaju preko cijele godine - do sledećeg Velikog petka, kada budu zamjenjena svježe ofarbanim jajima.


    *Prije par godina sam na jednom jajetu ispisao poruku da sokolački SDS ode sa vlasti.
    praznici- 20011 - 06.01.2009 : Nikola-r- Mladic Srbinje - best (0)

    Sretno Badnje veče


    Badnjeg jutra badnjak seći,
    košto su nam stari preci,
    pa zapucaj iz pušaka
    rad' dušmana i Ruraka,
    nek' prodane vide glave,
    kako Srbi Božić slave.
    praznici- 20010 - 06.01.2009 : Nicky Mladic Sokolac - best (0)

    Sretan Badnjak


    Ajd' porani
    dok zora ne sine,
    u badnjake
    sjekirom Srbine,

    sve sa ječmom,
    pšenicom i vinom
    i sa našom tradicijom finom.
    donesi ih i uz kuću stavi,
    da se vidi ko je Srbin pravi!
    Srećni badnjaci i badnje veče.
    praznici- 19384 - 08.11.2008 : Hajduk - best (0)

    Danas je Mitrovdan


    Danas je Mitrovdan i hajduci se povlače kod jataka do proljeća, odnosno do Đurđevdana. Pozdrav za sve hajduke sa Sokoca i da ih sreća prati.
    praznici- 17759 - 27.04.2008 : Mitar - best (0)

    Sretan praznik


    Željko samo da te pozdravim i da ti čestitam praznik, tebi i tvojima puno sreće i zdravalja u budućnosti, Hristos Vaskrese!

    Puno ti hvala i što vodiš računa o JK "Sokolac"
    praznici- 8982 - 23.04.2006 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Vaskrs sa malo tuge


    Hristos Voskrese Vaskrs je dan najveće radosti. Međutim, prošle godine je za Vaskrs (1. maj 2005. ) sahranjen je moj najbolji drug, Zoran Kosorić, pa će zbog toga sve vaskršnje radosti, koje su ispred mene, biti jedana čudna mješavina radosti i tuge.

    Na Vaskrs daleke 1985. godine umrla je i moja baka, Rosa Tomić rođ. Ćivša.
    praznici- 8660 - 19.04.2006 : Veljko Borovcanin Solingen - best (0)

    Srećan Vaskrs


    Hristos Voskrese Svim Borovčanima, Pržuljima, Biljićima, Đurevićima, Tomovićima, Zekovićima, Tošićima, Abazovićima i svoj mojoj mnogobrojnoj familiji srećan praznik Vaskrs sa pozdravom Hristos Voskrese. Da ga proslave sa svojim familijama i da pomenu one koji su izginuli i dali svoje živote za Republiku Srpsku. Od svog srca veliki pozdrav svima, a posebno Sokočanima, ma gdje da slavili ovaj Vaskrs.
    Pozdrav od V. Borovcanina zvanog Šumar.

    Idi na stranu - |1|2|