”Mi lazemo da bih varali sami sebe, da tješimo druge, mi lažemo za oprost.
Mi lažemo da bih se borili protiv straha, lažemo da ohrabrujemo druge, lažemo da bi skrivali svoj i nečiji drugi jad.
Laganje je oblik našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije.
Mi lažemo na kreativan, maštovit i inventivan način…"
”Laganje je najbolja vrlina srpskog naroda"
DOBRICA ĆOSIĆ
Ogovaranja : :
62442
03.02.2012
Proslava Svetog Save
Za Sv Savu Srednja škola Sokolac nije organizovala nikakvu manifestaciju, ali je zato direktor škole lumpovao u obližnjoj kafani gosteći se na račun budžetskih sredstava koja su bila namijenjena nekoj kulturnoj priredbi!
Ogovaranja : Veseli : Sokolac
62382
02.02.2012
Bombica
Moji dragi sokočani, šta se dočekali.
Dozvolili ste da vam u toplani u Sokocu radi cijela fammilija Đurovića (bombica) i očekujete da se ogrijete.
Malo sutra.
Direktor Đurović junior, šef održavanja Đurović senior, tehnički direktor Bašević (zet Đurovića) vidite da su sve BOMBE.
E, hoćete se ogrijati ali u Avgustu 2012.
godine.
Rogatica_Politika : Nicolas : Visegrad
62302
01.02.2012
Svaka cast za Zoranu
Svaka čast Zoranu Jankoviću! Samo neka nastavi tako.
Pozdrav iz Vi(egrada!
Novosti : Dragana Djorojevic- Basic : Francuska
62262
01.02.2012
Izvor: PRESS RS
Sokolac: smrzavanje - temperatura pada, radijatori hladni
Sokolac bez grejanja na minus 29,5!
Iako je na Sokocu juče zvanično izmereno rekordnih minus 26 stepeni, što je najniža temperatura u RS, Sokočani i dalje sede uz hladne ili mlake radijatore! Nezvanično, displej na „Telekomu“ juče u 7.
30 ujutro zabeležio je čak minus 29, 5 stepeni!
REKORD Na displeju „Telekoma" zabeleženo minus 29, 5
Uprkos svakodnevnom padu temperature, skoro 1.
000 stanova Sokoca i veliki broj firmi i ustanova već mesec dana nema grejanje i prisiljeni su da se dogrevaju na drva i struju! Posebno ih plaši vremenska prognoza, koja ni u naredne dve sedmice ne predviđa porast temperature!
Sagovornik Pressa RS sa Sokoca, koji je zamolio da mu ne otkrivamo identitet, kaže da je unazad dva dana grejanje nešto bolje, ali i dalje je daleko od dobrog.
Radijatori su samo nešto topliji nego prethodnih dana.
Međutim, to ni približno nije dovoljno da se čovek ogreje.
Mislim da je krajnje vreme da neko javno kaže šta je sa grejanjem na Sokocu, odnosno da li će ga ove godine uopšte biti.
Pitamo se šta će biti s nama, s obzirom na to da meteorolozi najavljuju baš niske temperature i sneg, i to za duži vremenski period.
Gradska toplana je očigledno zakazala, ali niko nam ne objašnjava zašto se mrznemo.
U najtežoj situaciji su penzioneri, kojih u ovoj opštini ima mnogo.
Problem je što su ljudi, iako su počeli redovno da plaćaju grejanje, sad u situaciji da ga uopšte nemaju - kaže naš sagovornik.
Rogatica_Politika : Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
62242
01.02.2012
RE: Rogaticki vatrogasci
U potpunosti podržavam komentar Mitra Krunića vezan za rogatičke vatrogasce, o kojima je (ukoliko se dobro sjećam) nedavno pisao i nenadmašni Zoran Janković, po meni jedan od najboljih novinara u Republici Srpskoj..
.
Ovom prilikom želim da ukažem na još jednu grešku opštinskih vlasti, ali iz malo drugačije perspektive.
Naime, za mene je jako zanimljiv podatak da jedna mala opština poput Rogatice ima čak 18 osoba zaposlenih u Vatrogasnoj službi.
Naravno, veoma je lako pretpostaviti da, sem direktora i par sekretarica, u toj službi radi još bar pet-šest administrativnih radnika (knjigovođa, osoba za obračun plata, čistačica...
) I na kraju, da ne zaboravim, služba vjerovatno zapošljava i 5-7 vatrogasaca.
Neću da griješim dušu, ali se meni sve čini da je za ovako malu opštinu u ovoj službi i potrebno svega 5 do 7 zaposlenih.
Umjesto direktora ovakva služba treba da ima samo komandira vatrogasne brigade (koji je ujedno i vatrogasac), zatim par vozača (koji su ujedno i vatrogasci), dva mehaničara (koji su ujedno i vatrogasci) i dva vatrogasca (koji su ujedno i čistačice Vatrogasne ustanove).
Obračun plata i knjigovodstvo za ovu ustanovu mogla bi raditi i opština, jer su oni i onako na budžetu.
Možda će neko reći da Opština zauzima veliko područje, od Žepe do Stjenica, od Kukavica do Han Pijeska, i da ima dosta šume i objekata pa joj je ovakva služba i potrebna, posebno zbog šumskih požara u toku ljeta..
.
Međutim, i to se može riješiti, recimo pozajmljivanjem Vatrogasnih službi iz Han Pijeska i Sokoca u onih par dana u godini kada je to potrebno, kao i zabranom godišnjih odmora u ljetnjim mjesecima kada ovom području prijete šumski požari, ili čak zapošljavanjem "sezonskih vatrogasaca"..
.
Međutim, u sistemu u kome ništa ne funkcioniše sem razno-raznih veza i vezica za zapošljavanje, upravo se i dešavaju apsurdi poput ovoga - da Opština ukine službu od egzistencijalne važnosti za čitavo područje.
Eh, šta li će Braća smisliti sledeće? Možda da ukinu policiju i sudstvo i ozakone krađu i otimačinu?
Bosna_Komentari : Veso :
62202
31.01.2012
Za Sarajliju
Сарајлија, у праву си за
већину ствари, али сваког
пута ВИ први почнете и
увијек некако одаберете
страну супротну нашој,
то датира још од
око 1400-те год.
!
И како сада ја вама да
вјерујем? То што смо
некада заједно живјели,
било је углавном на силу!
Могу ја да вама не
мислим зло, али
вјеровати никада.
За то ми имамо и једну
пословицу, а оне су обично
резултат дугогодишњег
искуства.
П.
С.
Комшо, опет ти
вириш преко тараба,
а тој млађурији што
се оштри реци
да је залет
бољи кад је стрму.
Rogatica_Politika : Mitar Krunic : Sokolac
62182
31.01.2012
Rogatički vatrogasci u stečaju
Da odbornici mogu što ne može niko, pokazali su u opštinskom parlametnu.
Doneli su odluku o uvođenju stečaja za rogatičku Teritorijalnu vatrogasnu jedinicu, jer im se to učinilo isplativim nego da vatrogasicima za neizmirene plate za minule tri godine uplate 281.300 konvertibilnih maraka.
Pa ljudi da li je to moguće!?
To znači da svih 18 radnika koji su zaposleni u vatrogasnoj jedinici moraju na biro, da bi stečajni upravnik mogao da rasprodaje celokupnu imovinu kako je inače to pravilo u našoj državi.
Pa ljudi da li je to moguće!?
Radnici na biro, a o eventualnim požarima više niko i ne razmišlja.
Tako je to sa našim komšijama, vatrogascima iz Rogatice.
Pa ljudi, da li je to moguće!?
Izgleda da jeste, ali bi bilo mnogo bolje da opštinske vlasti same sebi izglasaju stečajni postupak pa da mi njih bacimo na berzu i rasprodamo kao stečajni upravnik...
Kabadahija...
Bosna_Komentari : Sarajlija : Sarajevo
62042
30.01.2012
Zajednicka zabluda
Na početku svog čitanja na ovom forumu, učini mi se da konacno pročitah nešto pametno, nešto što će poslužiti generacijama za nauk, ali se prevarih.
Čitam i ne mogu da verujem u kakvoj mržnji i dan-danas, 16 godina od rata mnogi žive.
Drago mi je, ako ce vam biti lakše ako zaista mislite da su muslimani krivi za rat u Bosni.
Rat je naneo mnogo zla svima: Srbima, muslimanima, Hrvatima, Sarajevu.
Grad koji je bio ponos stare Jugoslavije, multietnički grad kojeg Evropa nije imala, grad u kojem su se Božić i Bajram ravnopravno slavili, grad u kojem su komšije, prijatelji bili braća al ne po nacionalnoj liniji.
Ja sam musliman, Bošnjak, ili kako god me vi nazovete, pristajem.
Pre svega ja sam čovek od krvi i mesa, imam dušu, osmeh, oči.
Izgubio sam pola familije u ratu, al' ipak se nadam i živim da doživim da još jednom vidim slogu između Srba i muslimana.
Međutim, teško da ću je dočekati! Boli me što moja generacija u amanet narednim ostavlja: mržnju, patnju, bol...
Slušam mlade muslimane koji žive za to da jednog dana ponovo izbije rat, kažu: "Eee, tada ćemo videti ko će koga!" Na TV-u gledam mlade Srbe željne islamske krvi...
Pitam se, ko je kriv? Znam, krivi smo mi što im ostavljamo mržnju, što ih pogrešno učimo, što od njih pravimo ubice, nasilnike, siledžije.
Ne želim da vređam niti ću ikada! Ne želim da vam ja solim pamet, sami ćete vi to najbolje uraditi.
Rat je na ovim prostorima naneo mnogo zla i bojim se da će sledeći biti mnogo krvaviji.
Za kraj ću napisati da, u jedno sam siguran, ja ću u svoj mezar odneti ljubav, dobrotu, osmeh, a vama koji mrzite neka je sami Bog na pomoći.
Judo : Mitar Krunic : Sokolac
61983
30.01.2012
Proglasenje sportista 2011 godine
U ukupnom plasmanu za proglašenje najboljih sportista grada Sokoca, džudisti JK "Sokolac" su sa svojim rezultatima izborili 4 mjesta
Perspektivni džudisti za 2011.
godinu
ODOVIĆ DJORDJE
GORDIĆ NEBOJŠA
Među prvih deset našli su se sledeći sportist:
ĐORDA SLOBODAN
STRAHINJA KRUNIĆ
Svaka čast momci i samo napred!
Trazim : Melissa Selimovic : Bih
61862
29.01.2012
Trazim tatu
Poštovani,
već duže vrijeme preko raznih kanala, ljudi, sajtova pokušavam da nađem svog tatu, pa Vas molim i da ovo objavite i na vašoj stranici.
Tražim tatu, sa kojima sam izgubila kontakt 2007 godine, tada maloljetnu mama me odvojila od njega.
Živjeli smo u Sarajevu, a poslije tragičnih događaja za mene, tata je odeslio po saznanjima prvo na Sokolac pa potom na Novi Beograd.
On je imao muslimansko ime, ali po nekim saznanjima promjenio ga je već na Sokocu u Saša, i navodno posjeduje i takve dokumente.
Kretao se u krugovima tzv.
žestokih momaka i negdje oko 2009.
godine je odselio u Srbiju.
Pravo ime mu je bilo Ismet Selimović, a po nekim ne provjerenom saznanjima sada je Saša Kojot i primio je pravoslavnu vijeru.
Navodno živi u Beogradu sa izvijesnom Gordanom Trifković, koja mu je školska drugarica iz Sarajeva.
Po istim saznanjima, gore je u kontaktu sa nekim prijateljima sa Sokoca, izvjesni Vukan, Dragi Koronja itd...
Zato molim sve one koji nešto znaju da me kontaktiraju, bila bih im jako zahvalna.
Mogla bih dati i neki fizički opis, koji je imao tada.
Visok 188 cm, krpne građe, izrazito prodornih plavih očiju.
Malo hramlje da desnu nogu, posljedica ranjavanja u nekom oružanom obračunu.
Pogrešila sam prema svom tati i molim vas da ako bilo ko zna nešto o njemu da mi javi.
Nadam se da je živ i zdrav, svaku noć odpalcem zbog njega.
On je bio je tako dobar, ali pod uticajem moje majke sam mu bila okrenula leđa.
Valjda ćete me shvatiti!
Zahvalna sam Vam svima.
Pozdrav portalu i svim čitaocima.
Melisa,
evo, i ja ću u tvoje ime zamoliti sve posjetioce ove stranice da ti pomognu da stupiš u kontakt sa tvojim tatom.
Moram ti reći da smo na ovu temu bili jako uspješni i do sada smo pronašli bar tri oca, jednu sestru i na desetine prijatelja, rođaka...
Ipak, mislim da si propustila da pomeneš godinu rođenja tvoga oca, što bi nam bilo veoma važno jer bih i ja znao u kojoj starosnoj strukturi da se raspitujem o njemu.
Konačno, da li je možda rođen, ili porijeklom iz Kaljine kod Sokoca?
Zamolio bih sve one koji nešto znaju o Melisinom ocu da mi pošalju email ili upišu svoj komentar tako što će kliknuti na žutu zvjezdicu iznad ovog komentara - ocjenite članak.
Trazim : Ksenija Beganovic : Rovinj, Hrvatska
61804
28.01.2012
Trazim polusestru u Sloveniji
Zovem se Ksenija i tražim polusestru iz Slovenije, točnije iz Vrhnike.
Zove se Elvisa Ibrahimov to joj je dijevojačko prezime, znam da se udala alI joj ne znam to novo prezime, ima 28 godina..
.
Više od petnaest godina se nismo vidijele.
Molim vas da ako ju bilo tko zna neka mi se javi na emeil mittonksenjiaŽnet.
hr.
Oglasi : Vankuver : Vancouver
61742
27.01.2012
Potreban Caretaker - Building Manager
U zgradi u kojoj živim, u blizini Lougheed Moll-a u Burnaby, British Columbia, Canada hitno je potreban Caretaker - Building Manager.
Sa Željkom sam se dogovorio da, ukoliko poznajete nekoga, ili ste i sami zainteresovani za taj posao, da kontakt informacije (poželjno broj telefona) pošaljete njemu, a još bolje bi bilo da ih upišete tako što ćete kliknuti na žutu zvjezdicu iznad ove rubrike (ocjenjivanje članka).
Zgrada je 4 godine stara, i osoba koja se prihvati ovoga posla dobija i prelijep jednosoban stan u kome će da živi.
Dobri uslovi.
Plata po dogovoru.
Dogadjaji : Ja :
61422
26.01.2012
Grijanje u Sokocu
Volio bih da se javi neko od Sokočana koji žive u stambenim zgradama i da nam jave kako se griju ove zime.
Objava : Sve Za Srbiju : Beograd
61365
26.01.2012
RE: Objava
Napokon pravi potez Željko! Da me neko ne shvati pogrešno potpuno razumem muku onih ljudi koji bi da se isele odavde, jer ni sam nisam u boljoj poziciji, ne zato što bi napustili svoju zemlju tek tako već zato što ih na to primorava rešavanje osnovnih egzistencijalnih problema.
Sa druge strane stranica "Najnoviji" je počela da gubi svoju svrhu na ovom sajtu i teško je bilo pratiti sve te postove o vizama i kompjuterima.
Mislim da će tvoja reorganizacija sajta itekako biti od koristi svima nama.
Uz srdačne pozdrave i čitamo se i dalje!
Romanija_Komentari : Rale Rogatica : Rogatica Rs
61363
26.01.2012
Podrška Zoranu Jankovicu
Smatram se obaveznim da podržim pisanje svog sugrađanina Zorana Jankovića.
Mislim da svaki savjestan stanovnik ovog grada treba da digne glas protiv vladajuće oligarhije.
Dovoljno je otići na portal Rogatica-aktuelnosti vidjeti gomilu laži, i istog momenta poželjeti vizu Australije, Kanade ili Novog Zelanda zajedno.
Na starnu to što pišu na iskvarenom hrvatskom jeziku.
Kažu mora tako.
I ako se vrlo malo razumijem u računare, mislim da nisam dužan čitati (laži) aktuelnosti iz grada u kojem saam se rodio, za koji sam se iskreno i pošteno borio, na iskvarenom katoličkom jeziku!
Isto tako mi je obaveza da kažem da gospodin Janković se ponekad zanase i pretjera kao u rečenici da je "bio na toliko ratišta koje prosječan borac rogatičke brigade ne zna ni nabrojati".
Odgovorno tvrdim da je pomenuta brigada imala mnogo hrabrih i sposobnih ljudi, koji su mnogo više prošli od dragog mi sugrađanona Jankovića.
Veliki pozdrav mojim saborcima, sugrađanima i svim poštenim i vrijednim stanovnicima naše Republike Srpske!
Objava : Rale : Srbija
61362
26.01.2012
Pohvala
Pohvala za Željka za odluku, u zadnje vreme kad god otvorim stranicu najnoviji pojavljuju se pitanja kako u Australiju da odem ili šta ću i kako ću ili ne radi mi monitor ili šta već za mene je ovaj vaš sajt kao neka vrsta istorijske čitanke samo nju uređuju učesnici događaja a ne nekakkvi poltroni vlasti gde kroje istoriju kako njima odgovara! Istina je spora ali dostižna!
Pozdrav iz Srbije!
Objava : Zeljko Tomic : Sokolac
61322
25.01.2012
Kompjuteri, Australija, Kanada
Od danas, svi tekstovi u vezi viza za Kanadu i Australiju, kao i vaša pitanja i problemi sa kompjuterima, više neće biti objavljivani na stranici "Najnoviji" ali će se pojavljivati na stranicama Razno-Kompjuteri, Region-Australija i Region-Kanada...
Na ovaj drastičan potez sam se odlučio zbog toga što je ovaj sajt postao nešto drugačije od onoga što ja imam u vidu.
Napominjem da ću se i dalje truditi da odgovaram na vaša pitanja, ukoliko mi to vrijeme dozvoljava, ali bih na ovaj način želio da smanjim broj zahtjeva ove vrste i preusmjerim novopečene kompjuteraše na neke druge portale.
Jako mi je žao što sam primoran da budućim posjetiocima ove stranice odbijem pomoć, ali u ovakvoj vrsti diskusija ne uživam baš previše.
Stranica "Najnoviji" je jako popularna stranica na Google pa zbog toga privlači ogroman broj posjetilaca - kako poželjnih, tako i nepoželjnih.
Iskreno se nadam da še ovaj potez umanjiti broj onih koji traže pomoć u vezi viza i kompjutera.
Možda se neki od vas i neće složiti sa novim mjerama moje uređivačke politike, treba da shvatite da je moja vizija da ova stranica objavljuje sadržaje koji su interesantni za širi krug čitalaca i koji su kao vino - sa vremenom samo mogu dobijati na vrijednosti, a nikada zastarjevati.
Moje iskreno izvinjenje za one koji traže pomoć u vezi viza ili imaju problem sa kompjuterom, igricama, aplikacijama, operativnim sistemom...
Rogatica_Politika : Simon :
61303
25.01.2012
Zoran Jankovic
Već duže vreme nameravam da dam punu podršku pisanju Zorana Jankovića na ovom portalu i sad, posle teksta "Ferman iz Banjaluke" je pravi čas da to i uradim.
Zorane, možda Vi niste u rangu Nušića, Kočića i ostalih koje pominjete ali jeste u rangu Ratka Dmitrovića, modernog novinara koji ima obraz i petlju da kaže istinu i stoji iza nje.
Često preturam po internetu tražeći Vaše tekstove.
Ja Vas od sveg srca podržavam i nadam se da će i drugi da krenu Vašim putem.
Rogatica_Politika : Zoran Janković : Republika Srpska, Rogatica
61184
25.01.2012
Ferman iz Banje Luke (za moju malenkost)
Piše: Zoran Janković
Zove me danas drugar.
Novinarskim rječnikom kazano – izvor.
Iz krugova bliskih vladajućem režimu.
Veli mi: „Povedi računa o čemu i kako pišeš.
Nešta si grdno zas*’o.
Jutros nam je, iz Banje Luke (otkad on govori iz „Banje Luke“ a ne iz „Banjaluke!?) poručeno: „Ućutkajte tog vašeg kera, što laje, kako znate i umijete“! Nije baš lično Mile poručio, ali jesu ljudi iz prvog kruga oko Mila!“ reče mi moj izvor i prekinu vezu.
„Tu tuuu“! U slušalici telefona i u glavi mi: tu tuuu!
Da sam dežurno, rogatičko kevtalo, i da lajem, činjenica je.
„Lajem“ ne prestajem.
Tu nema ništa sporno.
Ni novo.
I ujedao bih samo mi zubi tupi, a u njih, režimlija i režimskih slugana, Ahilova koža.
A njihova peta meni dvije hiljade milja pod morem daleko, pa ne mogu da je dohvatim.
Priznajem, ipak, počeh se preslušavati.
Šta sam to pisao u posljednje vrijeme?! I da li mi je vrijeme posljednje ili mi je zadnje vrijeme!?
Ono što sam o Milu „lajao“ u pismu bilo je prije Nove godine, a o njegovim medijima nekad oko smjene godina; nove i stare.
Nije moguće da su tek sad pročitali sve to! Imaju oni ljude zadužene da prate pisanje nezavisnih medija.
Posljednje što sam objavio bilo je prisjećanje na neke segmente mog spaljenog, ratnog dnevnika; priča o čovjeku koji prije rata jeste bio gazda i koga su svi zvali „Gazda“, a koji danas skuplja stari papir.
Pisao sam i o licima sa posebnim potrebama okupljenim oko udruženja „Podrška“ sa Sokoca.
Ovih dana spremam se da napišem priču o jednom nesrećniku kome je neophodna pomoć šire društvene zajednice… ne, nije to.
Definitivno nije.
To njih ne zanima.
S glave ih ne zanimaju te teme.
Time nisam nikako mogao „grdno zas*ati“, kako mi rekoše da jesam uradio.
Zaista ne znam šta je bio neposredni povod (znate onu lekciju o razlikovanju uzroka i povoda za Prvi svjetski rat?) da mi Banja Luka priprijeti da „ne lajem“ više.
„Opet su kritikovali novinare! I to nam je hvala za sve ono što smo im prećutali!“ rekao bi legendarni Duško Radović.
Samo da je još živ (sretan je što nije).
Mnogo toga je prećutano u nas.
Zato sada samo navire iz zovine svirale i govori kako su u Cara Trojana kozije uši.
Kad sam progovorio optužili su me da sam „ego-manijak“ da se neosnovano „klinčim“ učešćem i ranjavanjem u ratu, da „srbujem“ bez ikakvog razloga i hvalim se kako krsna svijeća u mojoj kući nije gašena vijekovima, da „hvalisanjem“ obrazovanjem negiram to čime su me ljudi sa najvećim akademskim zvanjima učili osamnaest godina, da sam propali „marksista“, propali novinar, propali bivši ratnik, propali bivši direktor… a nedavno je izuzetno posjećen forum posvećen gornjo-drinskoj regiji ugašen samo zato što su na njemu rečene mnoge do tada nekazane istine.
Istina boli! A tamo ih je izrekla moja malenkost!
Rečeno je, tamo, kako je aktuelni načelnik opštine Rogatica, Radomir Jovičić, prvih, najkrvavijih šesnaest mjeseci rata, u funkciji tehničkog direktora jedne pekarske firme u Sarajevu, proveo pekući hljeb za Armiju BiH, a danas pokušava glumiti srpskog patriotu; da se dodvori biračima.
Kazano je kako mu je osnovna, načelnička plata, (skoro) izjednačena sa gradonačelničkom platom Dragoljuba Davidovića; u Davidovića budžet (skoro) 150 miliona KM, a u Jovičića (skoro) 5 miliona KM, a plate im (skoro) jednake; (po)najviše u Republici Srpskoj.
Pardon, prelazi mu (Jovičiću) budžet 5 miliona, iznosi 5, 2 miliona KM, ako se ne varam; i plata mu prelazi 5 hiljada KM! Ako se ne varam! Što reče jedan moj drugar iz Zagreba: „Pa kakva ti je to opština, gdje ti to živiš, jarane, ovdje osrednja firmica ima toliku godišnju bruto-dobit!?“
Trebalo je odavno reći i da je, taj i takav načelnik opštine Rogatica, prije izbora na ovu funkciju, veoma uspješno popravljao svjetske televizore i tako za život zarađivao.
Sebi i porodici, koru hljeba.
Nedavno je, priča čaršija, od načelničke plate stan u Beogradu kupio.
I sina je zaposlio.
U „lošu firmu“, u „Elektrodistribuciju“ u Lukavici.
Pričao mi je to dečko koji je završio (državni) fakultet, a koji danas hljeb nasušni zarađuje konobarišući u kafiću.
On, primjeran dečko, žalio mi se da samo što mu suze nisu krenule niz lice kad je čuo da je načelnikov sin, problematičan mladić koji je jedva „saletio“ nekakvu višu školicu negdje po Srbiji, odmah počeo da radi, dok visoko obrazovani „konobar“ može samo sanjati o državnom poslu.
Gornjo-drinski forum je zatvorilo i zbog toga što sam o političarima napisao sljedeće: „Nema kvarljivije robe od ljudi.
Mliječni proizvodi i meso su „mala maca“ za čo’j’ka.
I kao što mlijeko i meso ukvare topla sredina i baje, čo’j’ka ukvare vlast i pare! Najviše i najgore.
Bio neki ciganin, veli stara narodna priča, pa mu, nadnaravnim čudom, dalo da bude – car.
Prvo što je uradio, kada se dograbio vlasti, bilo je to da je ubio svoga oca; rođenoga oca!
Zašto li ga je ubio!? Zato što ga je otac znao malog, upišanog, us*anog, slinavog i, inače, nikakvog.
Da ga ne bi svakodnevno podsjećao na ono što je nekada bio, ubio ga je.
A ubio ga je i zato da ne bi mogao drugima pričati kako je on, tj.
car, bio nekad mali, upišan, us*an… nikakav!“
Zatvorilo je forum gornjo-drinske regije i zbog toga što sam tamo napisao sljedeće: „Poštovani „Ponekad ovdje“ (to mu je nick, op.
aut.
): Iako se neobično zoveš, deskriptivno, kao da si, Bože mi pomozi neki indijanac (Vito Pero, Bik Koji Sjedi…) a ja pišem pod krštenim i u knjige zavedenim imenom i prezimenom, ipak mislim da, što bi rekao Branko Đurić-Đuro „Unatoč svemu možemo da polemiziramo“.
Uprkos tome što mi veliš, implicitno-doduše, da nisam normalan.
Prihvatam to.
Ne valja biti normalan u ovim nenormalnim vremenima, niti bogat u doba opšteg siromaštva.
„Loše živim, ali ko zna zbog čega je to dobro“, rekao bi jedan moj drugar.
Da danas pišu Jovan Sterija Popović, Danilo Kiš, Branislav Nušić, Petar Kočić… i njima bi vlasti rekle da nisu normalni.
I govorili su im to njihovi savremenici.
Provladini klakeri (klaker – čovjek plaćen da u pozorištu aplaudira na predstavi na dogovorenim mjestima,(op.
aut.)
Nemojte mi, molim vas, samo inputirati da sebe svrstavam u red ovih velikana.
Ne činim to, nisam ja njima ni do koljena.
Jedino po čemu se primjeravam uz njih jeste pogled na slobodu izbora tema i načina pisanja, pobuna protiv vlasti, izrugivanje raznim „Ministarkama“ i „ministrima“, „Glavatoj gospodi-sudijama“… po tome sam, dakle, jednako „lud“ kao i oni.
U svemu drugom oni su ispred mene.
Nekoliko liga.“ Pisao sam u gornjo-drinskom forumu.
Koji su ugasili zbog mog „lajanja“! A sada mi vlast iz Banje Luke prijeti da „ugasi“ i mene i moje „lajanje“!!!
Pa da, kriv sam ja, jer je odavno trebalo da kažem kako nam je „ona“ vlast otela sadašnjost (tadašnjost) a kako nam „ova“ vlast krade i budućnost.
Krade je i troši, u formi kredita.
Budućnost nam kradu! I nama i našoj djeci.
Nije to šala! Jer nada posljednja umire, a kad čovjeku uzmeš i nadu, unovčiš je, njega kao da si i ubio.
I njega i njegovu djecu.
Odavno je trebalo reći kako i Milorad Dodika i Bakir Izetbegović lažu kad srbuju i bošnjakuju.
Lažu da bi nagrabili što više para.
Svaki sebi! Jer prvi je švercovao „Ronhil“ a drugi babi držao skute u kancelariji kad se jeste rokalo.
Lako im je danas hajcati raju na rat, ne znaju oni kako je provesti zimu na planini-Zvijezdi na minus dvadeset i nekoliko.
U bilo čijem rovu.
Mrazopuc, znaju li šta je to? To vam je, „gospodo draga“, kad drvo puca od mraza; noću bukve i omore pucaju ko puške, cijepaju se, same od sebe; drvo se cijepa od hladnoće, a čovjek izdržava; izdržava jer mora.
Najviše je drvo pucalo ujutro.
Pred zoru mrzne.
Stražar nas budi, pamtim, svako sat vremena.
Tek toliko da se pomjerimo i okrenemo.
Jer postojala je realna šansa da se onaj ko se ne pomjeri tada nikad više i ne okrene.
Ali svaka moja priča o tome za režim je „lajanje“, a ja sam – ker.
Jer režim onima koji sve te jade jesu preživjeli ne da ništa, a jajarama (jajara – muškarac sa testisima, ali bez hormona koje oni luče, i bez muških atributa, op.
aut.) daje ono što ispred naše djece otima.
Trebalo je, odavno, neko da vam kaže kako je užasan ukus sedmodnevnog hljeba i snijega otopljenog umjesto vode, nad vatrom u vojničkoj porciji.
Da li vam je iko „gospodo draga“ rekao kako su naši današnji nabrekli trbusi proizvod neprestane gladi koju smo na liniji/ama osjećali; jer ko jednom ogladni nikada više u životu sit nije.
Kao što ste vi, vi političari, materijalna sirotinja, ostali gladni para kao djeca, te danas ne postoji cifra koja bi zadovoljila vašu glad za šimi-cipelama, kasetofonom sa dvije glave, televizorom u boji sa daljinskim upravljačem, „stojadinom“ ili „tristaćem“, jaknom-„vijetnamkom“… tako kako je vas nemoguće danas nahraniti parama, i nas, koji jesmo bili gladni hrane u ratu, nemoguće je nahraniti, jer jedemo i kad smo najsitiji.
Hranu, onu biološke.
Vaša hrana – pare, je duševna hrana; i što se više hranite to sve manje duše imate.
Ne mogu a da ne čujem, danas, retoriku koja me podsjeća na devedeset i prvu godinu.
I tada sam vas odgovarao od rata, a vi ste tapšali puške i govorili „*ebaćemo mi njima majku ovim“! Samo mi niste znali reći, ni tada ni sada: ko su oni, a ko smo mi!? A kad je rat počeo meni ste pušku u ruke gurnuli, a vi ste se dohvatili pištolja; ali onih na benzinskim pumpama.
Zato me danas hoćete da ućutkate; da ne „lajem“ i ne „se*em“ na vas.
Hoćete da ćutim i da trpim.
Ne biva tako.
Ovaj lik ne ćuti.
Laje! I laje i ujeda! Jer ako nam ništa drugo ne ostavite (a niste nam ostavili) ja i narod ćemo „ vikati, vikati, vikati… !“ Mi ćemo da vičemo (šta nam drugo preostaje!?), a naša vika do Boga će se čuti!
Vogosca_Razno : Kozara : Rs
61174
24.01.2012
Tamburaška sekcija
Pozdravljam sve posjetioce ove stranice! Ovim putem molim sve one koji mogu da mi ponude fotografije od članova Tamburaške sekcije iz davnih 1950-tih godina.
Da vas potsjetim.
Radi se o Tamburaškoj sekciji u kojoj su tada svirali Drago Dominiković, Hasan Biser, Živorad Nikolić, Mirko Brdar i još neki tadašnji momci.
Ako neko od posjetilaca ove stranice ima takve fotografije ili zna kod koga se mogu nabaviti, molio bih da ih upute gospodinu Željku, a on će proslijediti meni.
U nadi da ćete mi pomoći, hvala vam.
Pozdrav, Kozara
Mada mi gore navedena imena ne znače ništa, pretpostavljam da se radi o tamburaškoj sekciji koja je u pedesetim godinama djelovala u Vogošći.
Pozdrav, Željko Tomić
Dictionary : Dragan Radanovic : Novi Sad
61163
24.01.2012
Žena?!
Rečnik je dosta dobar, ali mislim da bi mogao biti još bolji ako bi postojala mogućnost da korisnici dodaju neke reči.
Kao teolog vidim da nedostaje dosta reči iz te oblasti.
Ono što me jako iritira je što u polju za unos tražene reči stoji reč 'žena'.
Ranije je bila prethodna reč samo markirana, tako se odmah mogla uneti sledeća.
Ovako se svaki put mora markirati 'žena' pa tek onda uneti nova reč.
Ne znam da li ja nisam nešto dobro podesio na svom računaru ili..
.
Svako dobro!
Dragan
Dragane,
već godinama nisam radio na riječniku, ali planiram da u skoroj budućnosti uradim i nešto na tom planu.
Nesortirano : Loshmi : Beograd
61122
24.01.2012
Odgovor
Za Jasmine Irving, navijamo iz sve snage! Da nisi kojim slucajem i ti medju njima?
Predlozi : Jasmine Irving : Srbija
61046
23.01.2012
Australia Open 21012
Glasajte za srpse navijacice na Austalija Openu 21012.
Hrasnica : Fripe Lazarov : Bosna I Fuck Herzegovina
60703
21.01.2012
Albanac u ratu u BiH
Ovoga puta bih samo želio da napišem jedan komentar na temu "Srbi se spremili za rat".
E, mene nije niko spremao ni za bilo šta, pa nema osnove to što mi reče onaj Šiptar sa Kosova, koji mi je pred mojom cijelom familijom, ženom, kćerkom od šest godina i sinom koji jos nije ni progovorio...
Tom prilikom mi je stavio kalašnjikov na grudi i htio da me ubije jer sam Srbin.
Kao prvo, pitam se odakle njemu automat.
Kao drugo, ja sam sin oficira JNA a nisam imao ništa, a meni jedan šupak hoće da mi pobije cijelu familiju, meni koji sam cijeli život bio tu! Jebao ga Alah i Bog i sad ti neki peder koji je juče došao iz pizde materine menu gura cevku u usta i preti ..
..
Eto koliko smo mi Srbi bili spremni za rat..
Koja sam ja budala bio, ni dan-danas to ne mogu da shvatim.
Ilidza : Rada Stjepic : I. Ilidza, R.S.
60422
19.01.2012
Borci Neđarića
Nadam se iskreno da će neko napisati nešto i o borcima Neđarića.
Heroji su bili i ostali.
Moj brat NENAD /BOGDAN/ STJEPIĆ rođen 1956.
godine u Sarajevu, nakon ranjavanja u ulici N.
Kolumbića podlegao isti dan 23.
10.
1993.
godine.
Sahranjen na porodičnom groblju Crkvice u I.
Ilidži.
Neka svi junaci počivaju u miru!
Pozdravi : Nesob :
59862
13.01.2012
Srecna Nova godina
Svim Srbima ma gdje bili srećna nova Pravoslavna 2012!
Pozdravi : Sbp 4007 :
59822
13.01.2012
Podrska Saricu
Samo da pozdravim mog prijatelja Lunu i ostale saborce iz SBP (koji su bili i ostali na pravoj strani).
Pokrenuo bih pitanje pronalazenje nacina (samo)oraganizovanja vezano za pomoc saborcima kojima je ista potrebena.
Prevashodno mislim na kdta Sarica.
Licno sam u toku preko 4001, ali mislim da bih njemu u situaciji u kojoj se nalazi svaki vid masovne podrske dobro dosao, barem od nas koji smo zajedno proljevali krv zajedno od Gacka do Lapca.
Rogatica_Politika : Zoran Janković : Republika Srpska, Rogatica
59802
13.01.2012
Svi su danas hapci
Piše: Zoran Janković
A onda dođe rat i jad.
Gazda je bio preduzetnički, a ne ratnički tip.
Interesantno, ovoga puta vrlo preciznom rečenicom, bez ponavljanja riječi u njoj, postavio je dijagnozu stanja: „Ko nikad nije im’o para – sad ih ima; ko nikad nije vozio auto – sad ga vozi, ko nikad nije karo – sad kara; ovo je zadnji vakat doš’o, nije ovo vrijeme za mene.
Nemam ja šta ovdje radit’.
“, rekao je i otišao u Srbiju.
Preko Sremske Rače.
Kroz školovanje bio je običan dečko, iz radničke porodice.
Ničim se isticao nije.
Ni dobrim ni lošim.
Prosječan đak prosječnog ponašanja.
Jedan od mnogih sličnih njemu.
Završio je trogodišnju srednju školu – zanat, kakvu su, tih godina, završavali svi oni koji i nisu bili baš neki drugari sa knjigom.
Pošto bijahu ona zlatna vremena, kad je lakše bilo naći dobar posao nego dobrog radnika, odmah ga primiše u posao.
U kafanu.
To mu je i bila struka: KV konobar.
Firma državna, Titina.
Jaka i moćna, vlasnik niza ugostiteljskih objekata u našem i susjednim gradovima.
Čak i po Sarajevu.
Mogao je da bira u kojem lokalu želi da radi.
I birao je.
A često su ga i šefovi sami „šaltali“, iz radnje u radnju.
Onda kad bi se pročulo da hoće da uzme bakšiš i kad mu ga ne ostavljaju.
Brzo je naučio konobarsku matematiku: „tri put’ sedam dv’aes sedam, za naplatit’ – trideset.
Doduše, onda su bili oni milioni dinara, „rudari“, „crvendaći“ i „stoje“, ne mogu vam ja to sad preračunavati.
Plavušan finćukastog, dječačkog, bezazlenog lica, bio je svima simpatičan.
Čak i kad ih je uzimao.
A uzimao je uvijek i svakoga.
Jer kafana je najbolja, životna škola.
Tu poduku nisu davali ni na jednom univerzitetu (doduše, možda daju na ovim današnjim).
A Hapac, kako ga prozvaše zbog „samostalnog uzimanja bakšiša“ konačno je bio odličan đak.
Kafanskog univerziteta.
Jer „hapac“ je turska riječ i označava osobu koja uzima a ne pita.
Ubrzo započe Hapac da radi i sa autima.
Kupio bi kakav krš, preko rupa stavio papir i namazao git, onda bi četkicom sve to zafarbao, pa preprodavao pripitim, kafanskim gostima.
Uglavnom u vremenu kad bi se oglašavali prvi pijetli.
Uzimao bi ih na foru, onako pijane.
Pazarili bi auto, a ujutro nisu mogli da pređu preko svoje zadate riječi.
Iako je riječ bila p’janska.
Ćejf je uvijek bio najskuplja stvar na svijetu.
Da… tada niko nije datu riječ gazio, to sam zaboravio da kažem.
Prevaljeno preko zuba bilo je jače nego svi današnji ugovori.
Skromni rječnik sa manje od stotinjak riječi u fondu bio mu je ozbiljna prepreka u poslovanju.
U nedostatku vokabulara jednu bi riječ vrtio unedogled; po pet šest puta ponavljao bi je u istoj rečenici.
Uglavnom bi verglao: „Šuti, ba, sam’ šut’, šuti… ma šut’, kad ti kažem, šuti, sam’ šuti…“! Iako je ušutkivani bio upravo mušterija koju je pokušavao „obraditi“.
Nedostatak riječi u opticaju nadopunjavao je živim gestikulisanjem, ali je to činio nekako ubjedljivo, hipnotički čak, da su se neki kleli kako im, uopšte, i nije jasno zašto su pazarili auto od njega.
Objašnjavali bi da ih je Hapac „obenđijao“!
Ono nekad pred rat, kad krenu prvi ozbiljan privatluk kod nas, otvori Hapac – kafić.
To je tad bilo moderno.
Hit.
I in i kul.
Sva raja navališe kod njega.
Posebno Srbi.
Bila su to vremena kad se već znalo gdje ko i izlazi i zalazi, kad smo se počeli dijeliti na „naše“ i „njihove“.
Mi smo bili – naši, a oni su bili – njihovi.
Logično, ne.
A Hapac je bio naš.
Taman što bi razradio kafić našla bi se neka naivčina da ga kupi.
Pazari su bili – ohohooo!
Gazda, kako ga već si počeše zvati, prodavao bi lokal za velike pare.
Zatim otvarao drugi, urađen i uređen, nekoliko puta čak za samo jednu noć.
Sva bi raja išla, odmah, za njim.
U njegovu kafanu.
On pun k’o brod.
Para, čega bi drugog.
Često se, do fajronta, piće naplaćivalo, a poslije fajronta pilo na Gazdin račun.
Tako da su njegovi kafići znali biti puniji poslije nego prije fajronta.
Iako su puni bili uvijek.
Ujutro u osam sati.
Ni Sarajevo, u najbolje doba, čini mi se, takvog šanera imalo nije.
Ni jarana-raju.
Čim bi ga muzika spazila počinjali bi pjevati: „Da sam Gazda nikad ne bi spav’o, sve bi kafić po kafić otvar’o“ a on bi im kitio instrumente: dinarima, markama, dolarima, francima… Desetak rogatičkih lezi’ljebovića, a možda čak i više, živjelo je isključivo na njegov račun.
Vozili su njegove aute, po cijele dane provodili u njegovim kafićima, pili i jeli na Gazdin račun, karali ribe koje im je on nabacivao, trošili njegove pare…
A onda dođe rat i jad.
Gazda je bio preduzetnički a ne ratnički tip.
Interesantno, vrlo preciznom rečenicom, bez ponavljanja riječi u njoj, postavio je dijagnozu stanja: „Ko nikad nije im’o para – sad ih ima; ko nikad nije vozio auto – sad ga vozi, ko nikad nije karo – sad kara; ovo je zadnji vakat doš’o, nije ovo vrijeme za mene.
Nemam ja šta ovdje radit’.
“, rekao je i otišao u Srbiju.
Preko Sremske Rače.
Pare… eh, pare.
Para vara fukaru i cara.
Kako su došle tako su i otišle.
Morao je da obnovi šanerske vještine da bi preživio.
Svašta se pričalo o njemu.
Da je štampao svoje smrtovnice i lijepio ih po Užicu, da su se neki izvarani biznismeni ubijali zbog njega… ništa od toga nisam vidio.
Pošto sam kupio poto prodajem.
Znam samo da je, u toku rata, dolazio i dijelio eurokrem „Takovo“ polugladnom narodu po Rogatici, bukvalno bacajući pakovanja u ispružene ruke.
Ne bih znao reći kako je dolazio do njega.
Pričalo se da je u Srbiji registrovao firmu, da mu je specijalnost uzimanje robe na izjavu, na odloženo plaćanje.
Tačnije na odloženo neplaćanje.
Ko će vjerovati pričama; priče i služe da bi se pričale, i da bi bile lijepe za slušanje.
Uglavnom, poslije rata vratio se u Rogaticu.
Go k’o pištolj.
Pokušavao je pokrenuti kakav biznis.
Petljao, zaduživao se, jadio, čemerao… Ni sav šaneraj, šarm, pregovaračko-hipnotizerske vještine, neverbalna komunikacija, iskustvo dugogodišnjeg varalice i hapca, nisu mu bili od pomoći.
Ovo su bila neka druga vremena; ovi današnji hapci, ipak, varaju malo bolje.
Oni što su nekad živjeli na njegov račun, trošili njegove pare, a prva ljubavna iskustva doživljavali po šemi „Sjećaš li se Doli Bel“ danas su uglavnom – gazde.
Ugledni ljudi.
Biznismeni.
Od Aljaske do Australije… Amerike, Kanade, Njemačke, Beograda, Loznice, Užica, Rogatice… Odavno su zaboravili negdašnja druženja sa Gazdom.
Jedan od njih ovako je to definisao: „Ništa ja njemu ne dugujem.
Ništa! On je mene iskorištavao, a ne ja njega! Ja sam njega u život uveo!“
Pošto se nikad ni ženio nije Hapac danas živi sam.
Ni kučeta ni mačeta nema.
Vozi „mercedesa“ iz sedamdeset i neke.
Sud mu kuću prodaje.
Zbog dugova.
Kažu da je, na pitanje šta bi uradio kad bi dobio milion na „bingu“, odgovorio: „Vratio bih onima što sam dužan“! „A ostalo“, pitali su ga.
„Ostalo nek’ čeka… nek’ čeka… nek’ čeka… da ponovo dobijem na bingu“!
Ne bih znao reći od čega danas živi.
Ako uopšte i živi.
A živ jeste.
Znam samo kako ne da više da ga zovu – Hapac.
A gazdom ga odavno već i ne zove niko.
Ni jarani ni muzičari.
Nesta para nesta i jarana.
„M’rš, m’rš, m’rš… majku vam je*em, sve, sve, sve, pokradeno, sve, sve, sve pohapano, a svi, svi, svi pošteni, samo ja „hapac“.
Da vas više nisam čuo, ko me zovne „hapac“ glavu ću mu razbiti! Razbiti! Razbiti! Svi ste vi hapci, veći od mene.
Mnogo, mnogo, mnogo veći!“
I tako.
Da mi Hapac nije kum mogao bih vam o njemu tri dana pričati.
Pošto ga je moj pokojni otac na rukama držao i ovo je mnogo.
Po njemu se, ionako, ništa neće zvati.
Osim ove priče.
Nego, nešto drugo mene mori.
Kako da se običan čovjek snađe u ovom vremenu u kome se ni čuveni maher „Hapac“ snaći uspio nije?
Poezija : Zeljko Tomic : Sokolac
59682
12.01.2012
Moj djed Dimitrije
Moj ratni drug, Brane Jovanović iz Knežine, recituje pjesmu o svom djedu Dimitriju.
Seselj : Ratko Obrenovic : Detrioit, Usa
59562
09.01.2012
Pokušali da ubiju Vojislava Šešelja
Nedelja, 8.
Januar, 2012.
đ Autor: Agencija BETA
BEOGRAD - Član lekarskog tima za praćenje zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja, Milovan Bojić izjavio je da postoji opravdana sumnja da je pogoršanje zdravlja lidera radikala posledica pokušaja ubistva.
"Bojim se da se radi o pokušaju ubistva sa umišljajem, jer smo to videli u sprečavanju lečenja Slobodana Miloševića", rekao je Bojić na konferenciji za novinare u sedištu Srpske radikalne stranke u Beogradu.
Bojić je naveo da se ne zna koji lekovi i u kojim koncentracijama se daju Vojislavu Šešelju.
Naveo je da je umesto betablokatora od zatvorskog stražara Šešelj dobio nepoznati lek, nepoznatog oblika, ali je Šešelj odbio da ga primi.
Prema rečima Bojića, bivšeg visokog funkcionera Miloševićevog režima, tegobe od kojih Šešelj pati mogu da izazovu trenutnu smrt, a dužina, priroda i kompleksnost njegovog stanja vode ka fatalnom ishodu, ukoliko nešto ne bude hitno preduzeto.
Bojić je rekao da Šešelj od ranije pati od ubrzanog i usporenog srčanog ritma, aritmije, problema sa jetrom, kao i da mu se u poslednjem kontaktu pre hospitalizacije požalio da je psihički uznemiren, umoran, da ima vrtoglavicu, zujanje u ušima, nelagodnost u grudnom košu, povremeno stezanje i bol, sa osećajem lupanja srca.
Šef tima za odbranu lidera radikala pred Haškim tribunalom Zoran Krasić rekao je da je Šešelju u četvrtak ujutru zatvorski stražar dao tabletu nepoznatog leka, koju je Šešelj odbio da uzme.
Prema njegovim rečima, lekar u pritvorskoj jedinici napisao je u belešci da on nije Šešelju prepisao taj lek, a takođe je najavio da će mu biti svedok ukoliko to pitanje bude hteo da aktuelizuje.
Krasić je rekao da od petka posle podne sa Šešeljem nisu kontaktirali članovi njegove porodice, kao ni predstavnici stranke i tima za njegovu odbranu pred Haškim tribunalom.
"Vojislav Šešelj izložen je stalnoj torturi u Haškom tribunalu.
Menjaju se samo oblici i sredstva, ali je ta tortura stalno prisutna", rekao je Krasić i dodao da će pravni tim za odbranu Šešelja upozoriti sve nadležne u Hagu i Beogradu da "to što se sprovodi nad njim prevazilazi sve dosadašnje oblike torture".
On je rekao da će biti zatraženo da se u praćenje zdravstvenog stanja i lečenje Vojislava Šešelja uključe medicinski stručnjaci iz Beograda i da se pitanje njegovog zdravlja "ne marginalizuje".
Predsednik SRS-a Vojislav Šešelj prebačen je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja iz pritvorske jedinice u Sheveningenu u kliniku Lajden u Hagu, u četvrtak 5.
januara, a iz Haškog tribunala je saopšteno da je njegovo stanje stabilno.
Srbija : Una : Kanada
59545
09.01.2012
Srbi nece Srbiju
Više od 22.
000 Srba s Kosmeta koji su zatražili rusko državljanstvo dobili su mig od predsednika te zemlje Dmitrija Medvedeva da će njihova molba uskoro biti uslišena!
Medvedev je, kako je rekao stalni predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin, dao nalog da se prouči način na koji će se odgovoriti na zahtev Srba.
Predsednik Rusije je u toku, MSP ima nalog da u skladu s ruskim zakonima prouči mogućnosti da odgovori - rekao je Rogozin.
Srpski političari, i iz vlasti i iz opozicije, „zahvalili“ su se Medvedevu i naglasili da Srbi s Kosova imaju svoju zemlju.
Svako ima pravo da traži državljanstvo bilo koje zemlje i ako Rusi na to pristanu, onda to pozdravljam.
Međutim, nije mi svejedno što je toliki broj Srba to zatražio - rekao je ministar za KiM Goran Bogdanović.
Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić, kako kaže, želi da veruje da je zahtev samo izražavanje revolta.
Srbi su Srbi i nadam se da će to i ostati.
Hvala Rusiji, ali mi imamo svoju zemlju - naglasio je Vučić.
Da ideja Srba sa severa KiM, ali i odgovor Medvedeva nisu dobri smatra i potpredsednik SRS Dragan Todorović.
Rusija je i do sada pokazivala da želi da pomogne Srbiji, ali ovo nije najbolji put, jer ionako nas je mnogo raseljeno po svetu - rekao je Todorović.
Lider NS Velimir Ilić smatra da je „bruka za Srbiju da naši ljudi traže tuđe državljanstvo“.
To znači da nemaju poverenja u sopstvenu državu - kazao je on.
Potpredsednik DSS Miloš Aligrudić smatra da je zahtev za državljanstvo poruka kosovskih Srba vlastima u Beogradu koju ne treba shvatiti bukvalno.
Poslanik DS Srđan Milivojević podsetio je da je uvek bilo ljudi kojima je tuđa zemlja bolja nego sopstvena.
Nije vreme za nepromišljene poteze i jeftinu propagandu - naglasio je Milivojević.
I Putinovi bajkeri za Kosovo Aleksandar Zaldastanov, lider ruskog moto-kluba Noćni vukovi, rekao je da će njihovi članovi formirati „slovenski bataljon“ i tako se odazvati pozivu kosovskih Srba za pomoć.
On je rekao i da podržava ideju Dmitrija Rogozina da „slovenski bataljon“ bude organizovan po principu francuskih legija stranaca.
P.S.
Ovakve vesti me nisu iznenadile.
Znam da tadić (molim urednika da mi ne ispravlja slovo t, sa razlogom ga pisem malom slovom) i ostali "žuti" bi pre dali i prodali zemlju "žutima', ali ja bih samo volela da znam kada je polu-srbin, po majci jevrejskog porekla, prodao Kosovo? Da li je Kosovo prodao Đinđić ili je ostavio u amanet da ga "mali" proda? Zašto se mi Srbi sada ne organizujemo i krenemo da sačuvamo ponos, a ponos je Kosovo i Metohija, oteramo izdajničku vlast, izborimo se da svi "skupštinari" i foteljaši primaju minimalac, ukinimo im dnevnice..
?
Zar nam nije dosta što su nam Srbe prekrštavali Turci, zar hoćemo da nas tadić i dalje istrebljuje, gasi nam ognjišta, prekrštava, goni...
Pozdravi_Vogosca : Dragan Stojanovic : Srbija
59502
09.01.2012
Pozdrav
Vogošćani Hristos se rodi! I molim vas gde se nalazi spomenik srpskim dobrovoljcima koji su došli iz Srbije da brane Republiku Srpsku.
Pozdrav od neznanog Srbijanca.
Pozdravi : Djuka Djukic : Kraljevo, Srbija
59483
09.01.2012
Sretna slava Republici Srpskoj
Svim Srbima sretna slava! Neka živi Republika Srpska, poslednji bastion Srbstva.
Držite se braćo moja, ponosan sam što sam bio deo Vojske Republike Srpske i opet ću ako zatreba.
Treskavica : Boro Mitrovic : Srbija-Sabac
59482
09.01.2012
Treskavica
Želio bih putem ovog teksta kontaktirati momke koji su u vreme 1994.
godine služili u 1GMTB, oktobarska klasa.
Sasvim slučajno sam naletio na ovaj forum tražeći turističke destinacije.
Ne bih davio nekim(ratnim) momentima provedenim gore (ne daj Bože nikom), prvenstveno želim nekim informacijama (nadimcima, imenima, događajima) pobuditi sećanje u nekom od mojih saboraca kojim sam već imena zaboravio ali se nadam da će se neko pronaći u tekstu i kontaktirati me jer me žarko interesuje da li je neko preživeo jesen 1995.
Ja sam Boro "Zenica" izbjegao u Bijeljinu.
MAD - komadant porucnik po cinu(mislim) Tijo Puhalo inace iz Kalis cytyja.
lokacija donji logor
Momaka kojih se secam iz mog voda (imena i nadimci)
OZRENAC MIRKO moj najbolji frend inace poginuo:( upucao ga drugar(slucajno) RAKIC iz Sarajeva u spavaoni.
CULIBRK S.
Most mislim
MIRKOVIC DRAGAN Brcko
KUZMANOVIC(KUZMO) Teslic
TRIPIC (starija klasa mislim jul)
SPECIJALAC :)))
BUHA Neaktivni oficir, rezervista vodnik po cinu iz Sarajeva
Momenti kojih se sećam
Treskavica, mislim da je bio decembar.
Ja prekomandovan u artiljerijske izviđače sa gore navedenim momcima ne svim "bajta" podno Treskavice, sneg do koljena, magla 24 sata na dan.
20 dana bez vode, hrane ogreva.
Lomimo daske sa spoljašnje strane da se ogrijemo i povratimo u život pravimo "eurokrem" od mleka u prahi šećera koji smo zatekli gore.
Vezista PUSELJIC stupa preko rupovke u vezu sa muslimanima milina, da se malo dangubi, vređanje poput onog "Jebemo vam Lepu Brenu" itd.
Samo što smo sišli u kasarnu posle 20 i neki dan, javljaju nam da se hitno podigne slobodno ljudstvo i nazad na Treskavicu, na Đokin toranj, da se povrati vrh pošto linije i nije bilo samo bajta pješadinaca.
Muslimani su napravili diverziju zveknuli zolju i pobili većinu..
Preziveli iskomadani i izranjavani sa svojim desetarom( AVGUSTOVAC nosio je popularnu CECU poginuo:( Pružili su snažan otpor, ali bez tranšea, zaklona i rova nisu imali nikakve šanse pa je od njih 10-12 preziveo (mislim) svega 1-2 a među njima i moj drugar i klasić sa obuke Šiljak Slađan, svega 19 godina, inače iz Sarajeva.
Svi su manje-više bili 75-76.
godište.
Na predavanju posmrtnih ostataka roditeljima ispred Kalinovačke crkve, potpukovnik Jugović je plako kao dijete.
:(
LUPOČ - februar - mart 1995.
godine
Prisustvovao napadu muslimana, napad odbijen tada je poginuo nas oficir poručnik ili potporučnik znam da je rodom iz Teslića.
Gačani i Fočaci su tada bili sa nama na liniji i odradili junački posao ;)
Ostali akteri: Jotanović iz Teslića (desetar) momak koji je sa nekolicinom uleteo u minsko polje i izgubio nogu, momka kojeg se sećam a bio je sa njim zvali smo Crni ili Mungos? On je bio iz Doboja i znam da je pričao da mu ćale drži zlataru.
Sigurno su neki culi za ozloglašene "Avgustovce" koji su po kasarnama pravili veći teror od Nasera Orića: RULJAK, TUTA, GROBAR te čuvenog Đoje Marinkovića VODNIKA PVO :))) i njegovog ratnog pokliča "Alah u gepek".
:)
Ako se neko pronadje u ovim imenima i situacijama neka mi se javi.
Olovo : Sova : Bosna
59462
08.01.2012
O Bosni
Dugo vremena pratim ovaj sajt.
Upoređujem pisanje pojedinih učesnika na određenim mjestima i situacije u toku rata u BiH.
Normalno je da ljudi koriste razne pseudonime prilikom pisanja, jer ko zna glava začas zaboli.
Sa nekim sam tekstovima jako oduševljen, jer vjerno predstavljaju ono o čemu pišu.
Uglavnom znam autore ovih tekstova i želim da im se zahvalim za doprinos u odbrani Republike Srpske, a i da im se zahvalim na utrošenom vremenu opisujući određene situacije.
Ima ovdje i jako pismenih učesnika, a ima i onih drugih! Ima i patriota i nacionalista, ima titini komunista i oni koji bi da idu iz Republike Srpske.
Posebno mi se dopalo pisanje Olovčića.
Mislim da je iskren u svom pisanju, naravno ima i onih kojima se ne sviđa njegovo pisanje.
Mislim da on nisi u pravu.
Olovčić je napao Dodika, nije to učinio što mrzi srpski narod, nije sigurno.
Danas više niko ne voli Milorada.
Naši nesposobni političari su nas doveli do toga da se svakoga dana sve teže i lošije živi.
Nezaposlenost raste iz dana u dan, dok neki svakoga dana zarađuju milione maraka na osnovu nekih mutnih radnji.
Dodiku i njegovim satelitima je dobro.
Oni žive kao bubreg u loju.
Rodoslov : Lepojka AšćErić : Lucern
59442
08.01.2012
Rodoslov prezimena Ašćerić
Poštovani jako me zanima rodoslov prezimena Ašćerić.
Slavimo krsnu slavu Đurđevdan i znam da ima Ašćerića koji su islamske veroispovesti.
Unapred zahvalna Lepojka Ašćerić.
Pozdravi : Nenad : Novi Sad
59422
08.01.2012
Cestitka
Srećna slava Republici Srpskoj sa željom da svoju budućnost odredtite u miru i na referendumu.
Nesortirano : Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
59402
07.01.2012
Božićni praznici i običaji
Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, tj.
praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega proslavljaju najsvečanije i obiluju mnoštvom lijepih običaj, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najljepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja svijeta.
Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik djece i djetinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najljepšim vjerskim običajima i obredima.
Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću:
"Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Djetinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić.
Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lijepi običaji.
Djetinjci
Ovaj praznik se slavi u treću nedelju pred Božić.
Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu djecu.
Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac.
Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.
Vezivanje na Djetinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku.
Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.
Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra djela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono što je čovjek učinio dobro u svom životu.
Materice
Ovaj praznik pada u drugu nedelju pred Božić.
Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena.
Toga dana deca porane i unaprijed pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Djetinjce.
Majke se prave da ne znaju zašto su vezane.
Djeca joj čestitaju praznik, a majka onda dijeli djeci poklone, i na taj način se "driješi".
Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se driješe poklonima djeci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić.
Toga dana, isto kao na Materice, djeca vezuju svoje očeve, a ovi im se "driješe" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cijela porodica.
Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumjevanju i poštovanju između djece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom.
A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.
Tucindan
Na dva dana pred Božiš, 5.
januara, je Tucindan.
Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić.
Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo.
Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom vjerovanju, djecu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
Badnjidan
Dan uoči Božića, 6.
januara, zove se Badnjidan.
Naziv je dobio po tome jer se toga dana sječe badnjak i unosi u kuću.
Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje.
Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak.
Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica.
Žene u kući mijese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano siječe i donosi pred kuću.
Uveče, uoči Božića, badnjak se presjeca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.
Kako se siječe badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da siječe badnjak.
Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast.
Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može donijeti kući.
Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sjekiru u ruke i siječe badnjak.
Badnjak se siječe i zasjeca sjekirom ukoso, i to sa istočne strane.
Po narodnom vjerovanju, badnjak se mora posjeći sa tri snažna udarca.
Što sjekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem).
Taj lomljeni dio na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.
Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju.
Ne smije se zaustaviti na nekom drvetu.
Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver.
Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri donijeli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Badnjak nagovještava i drvo Krsta Hristovog.
Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božiš.
Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan".
Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad riječima: "Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno isječe sa debljeg kraja na tri dijela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću.
Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica.
Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži.
Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama.
Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po cijeloj kući.
Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže i pijuču kao pilići.
Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpjevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sjedaju za trpezu.
Večera je posna, obično se priprema prebranac, svježa ili sušena riba i druga posna jela.
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić.
Praznuje se tri dana.
Prvi dan Božića je uvijek 7.
januara.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Ukućani oblače najsvečanija odjela i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju.
Poslije službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić.
Ljudi se pozdravljaju riječima: "Hristos se rodi!" i odpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!" Ovako se pozdravlja od Božića pa sve do Bogojavljenja.
Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave i ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Položajnik - Polaznik
Rano na Božić, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta.
Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simbolički predstavlja Mudrace koji su pratili zvijezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.
Domaćica poslije toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom.
On je čovek, koji na Božić, i za cijelu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamjesi tijesto od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica.
U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
Domaćin od pečenice za Božić sječe najprije levu plećku, glavu i dio od rebara.
Kada svi sjednu za sto, domaćin zapali svijeću, uzima kadionicu i okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću.
Ukoliko neko zna pjeva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas.
Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice.
česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko dijelova koliko ima ukućana.
Onaj ko dobije dio česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cijele godine.
Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sjedaju za trpezu.
Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korjene iz vremena vjerovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavjetnim knjigama.
Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da poslije Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš.
Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.
Božić u urbanoj sredini
U urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, ni šume, ni drveća i gdje je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu, Božić se slavi u nešto izmjenjenim uslovima.
Srbi Božić slave i u teškom ratnim uslovima: u rovu, na straži, na frontu.
Umjesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame.
Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana.
