Srpske narodne priče



Stories

Đavolska slanina

Nekakav kradljivac zamotri danju u čoveka slaninu na tavanu, pa dođe uveče, pošto ljudi pospe, te se sastrag popne na somić, i uvuče se na tavan. Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, đe je spavao čovek sa ženom i s đecom.

Kad ovaj bubne sa slaninom među njih, a čovek skoči onako u mraku, pa stane vikati: "Ko je to?"

A kradljivac odgovori: "Ja sam đavo."

A čovek krsteći se poviče: "Pa šta ćeš ovđe, anate mate bilo?"

A kradljivac odgovori: "Ćuti, evo sam ti donijo jednu slaninu."

A čovek, još većma uplašen, poviče: "Idi bez traga, anate mate i tebe i tvoje slanine!"

A kradljivac onda reče: "E, dobro, kad nećeš, a ti mi pridigni slaninu da idem."

Čovek mu dragovoljno pridigne slaninu, samo da mu se đavo kine iz kuće; i on uprti slaninu na leđa, i odnese kao svoju. Kad u jutru svane, onda čovek vidi, da je đavolu pridigao svoju slaninu.