Приче
ЗЕТ У ПУНИЦАМАВјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио да кад гођ би се он то пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати и рече више него што је он рекао.Пође једанпут у пунице и поведе собом полажицу; кад тамо дођу дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како! Даље стане се зет фалити како има више од десет крава о волова, а слуга рече: — Има ваистину и двадесет. Даље рече како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: — Може и преко шездесет, душе ми и образа. Најпослије рече да може и највишега коња прескочити, а слуга му рече: — Може, поштења ми мога, и два један уз другога. Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: — Забога, што си тако блијед и жут у образу? А зет одговори: — Ово ми се само у љето догоди. А слуга потврди: — Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда једнак. На то се вјереник ражљути, пак му рече: — Мучи, ничиј сине; ако си све досад истину говорио, ту си најпотоњу слагао. |