Приче
СЕЉАНИН И ГОСПОДАРОпотреби један сељанин, који пошто је све своје очинство распросуо, склонио се да иде код којега богаташа службу тражити. И нађе једнога богата но при том простака, па га замоли да би га на службу примио, и богати му одговори:— Ја хоћу, но какав занат умијеш? Сељанин одговори: — Ја кувати, ја пећи на толико начина. Богаташ га на то запита: — А да колико би ми узео на годину плате? Сељанин одговори: — Двадесет цекина на годину, и да ме храниш и обукујеш. Богаташу се врло цијене учини, па на то пристане и прими га у своју кућу. Сјутрадан ујутру дигле се све остале слуге, чељад од куће, па и сами господар, а новога нашег најемника нема. Док около самога подне иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе је спавати пошао и он му отвори. Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече: — Тако ли се служи? А он му одговори: — Господине! Ја те од јутрашњег јутра све овако чекам, како смо се и погодили. — А да како смо се погодили? — рече господар. — Да ме храниш и обукујеш - одговори слуга — пак сам те чекао кад ћеш доћи да ме обучеш. |