Приче
ПОП И ПАРОХИЈАНИБуде једне године силна суша, зато састану се сељани пред црквом по летурђији ,и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к богу, а у толико је пута залуд молио за кишу. Поп се нашао мудар и рече им:— Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се свама договорим у који ћете дан да вам пошаље и колико кише. Сад ми одговорите. Рече главар од села: — Ето сјутра, у понеђелник. Одговори поп: — Сјутра не, зато што сам најмио мобу да ми окопавају фрментин. — А оно у уторак — рече главар, а Друти одговори: — А зар нијеси видео да ми је толико жито прострто на гувно да се суши? — А ми хајдемо у сриједу — рече главар, а трећи одговори: — Не у сриједу, мени је крсно име, па ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја? — А ми елајмо у четвртак — рече главар, а четврти одговори: — Како у четвртак? Да ли ја тај дан не женим сина? — Хајд'мо дакле у петак — рече главар, а пети опет скочи: — Не у петак, људи говоре да никаква срећа у петак није пробитачна. — А ми, браћо, ајд'мо у суботу, — Богме ја нећу — одговори шести — догнаће ми један отрак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их обидовати. Тадар рече поп: — А ви, моји људи, ове друге неђеље договорите се пак ми одговорите. А сељаци се ни друге неђеље не могаше договорити, па ни до данас. |