Приче
ПОДУШЈЕСтајаше крчмар гологлав пред својом крчмом, а пролазио неки сељак.— Хеј, пријане! — рече крчмар — ходи, имам лијепе кухане рибе, папрене, и добра вина! Сељак се не да нуткати дуго, гладан је те уђе у крчму. И зачас поједе оброк рибе и попије пола боце вина. Крчмар вели: — Би ли још? Сељак гладећи бркове одговара: — Па донеси! Тако поједе гладан сељак пун тигањ кухане, добро опапрене рибе и пола бијела хљеба, а попије двије боце вина. Крчмар опет пита: — Можеш ли још? Сељак вели: — Хвала, бог нека му прости душу! Крчмар гладећи бркове вели; — Нема ту — прости душу, него ти сад плати што си појео и попио! — Господару! — вели сељак — ја мислим, ти дајеш подушје, пак сам јео и пио, а платити немам откуд. Дође до тужбе, ал' сељак оста при подушју, иако га није ни било. И крчмар се научи не наметати јело и пиће, него давати ко тражи, пуно за готово. |