Приче
КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИШАБила у некаквом селу једног љета велика суша, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли да ће добавити другога попа којега ће бог послушати. Уто изиђе и поп пред цркву и свима назове добро јутро и по обичају благослови, а они сви на њ скоче вичући:— Дед' попе! Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан нећеш нашијех проскурица јести ни икаква бира имати. Поп, познајући свој народ. одмах се и мудро досјети, па им рече: — Добро, моји људи! То би право било да смо одавно учинили; али ја то нијесам смио ни могао без вас учинити, јер не знам у који ћете дан, него кад сте сви овдје,. дај да се договоримо, па кад изаберемо дан — ако не буде кише, ево моје главе! — А кад би ти рекао, попе? — Ја бих, браћо, ако ви велите, сјутра! — Сјутра ја, браћо, немогу никако, поручио сам за мобу да ми жњу пшеницу, јер знате сви да је већ презрело — рече кнез, — А да хоћемо ли у уторник? — Не, попе! — одговори други — јер ја мислим вријећи пшеницу, тако сам уговорио и капарао људе и коње. — А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче трећи. — А да ли, попе, не знаш да ја тај дан женим сина и купим сватове ево петнаест дана. — Да хоћемо ли у четвртак? — Не, попе, ако бога знаш! Да ли ја не косим ливаду у тај дан? И тако напријед све до недјеље, па поп, видећи шта је и како је, рече им: — Е, браћо моја, ви се брацки договорите, па кадгод речете, али сви, да међувама не буде ината, ја сам одмах готов. |