Српске народне приче



Приче

КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША

Била у некаквом селу једног љета велика суша, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли да ће добавити другога попа којега ће бог послушати. Уто изиђе и поп пред цркву и свима назове добро јутро и по обичају благослови, а они сви на њ скоче вичући:

— Дед' попе! Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан нећеш нашијех проскурица јести ни икаква бира имати.

Поп, познајући свој народ. одмах се и мудро досјети, па им рече:

— Добро, моји људи! То би право било да смо одавно учинили; али ја то нијесам смио ни могао без вас учинити, јер не знам у који ћете дан, него кад сте сви овдје,. дај да се договоримо, па кад изаберемо дан — ако не буде кише, ево моје главе!

— А кад би ти рекао, попе?
— Ја бих, браћо, ако ви велите, сјутра!
— Сјутра ја, браћо, немогу никако, поручио сам за мобу да ми жњу пшеницу, јер знате сви да је већ презрело — рече кнез, — А да хоћемо ли у уторник?
— Не, попе! — одговори други — јер ја мислим вријећи пшеницу, тако сам уговорио и капарао људе и коње.
— А да хоћемо ли у сриједу?
— Какву сриједу? — завиче трећи. — А да ли, попе, не знаш да ја тај дан женим сина и купим сватове ево петнаест дана.
— Да хоћемо ли у четвртак?
— Не, попе, ако бога знаш! Да ли ја не косим ливаду у тај дан?

И тако напријед све до недјеље, па поп, видећи шта је и како је, рече им:
— Е, браћо моја, ви се брацки договорите, па кадгод речете, али сви, да међувама не буде ината, ја сам одмах готов.