Српске народне приче



Приче

ТУ ТИ НЕЋУ МАЊЕ ОД ГРОША

Био некакав, у земану трговац, па потражи једног помоћника који би му помагао у трговини. Уто нађе баш ваљана младића, бистра, радна, и, што се оно вели, у свему уредна.
— Хоћеш ли, момче, остати код мене? Неће ти бити криво од мене — рече трговац.
— Хоћу — рече момче.
Више погодбе најприје није било. Пошто прође неко вријеме, рече трговац:
— Добро би било да се ја и ти погодимо, а можемо без тога.
— Хоћу — рече момче — драге воље — јер виђаше, иако су трговци уопште лукави, да их је овај његов газда у томе са његовим мајсторијама све надмашио и претекао.
— Колико ћеш ми узимати? — запита трговац.
— Ја, вала, ни мање ни више но да ми сваки дан даш онолико гроша колико пута слажеш у дућану, а изван ти их нећу ни бројати.
— Вала и ја на то пристајем — рече весело трговац.
На ово и оставише; више погодбе међу њима није било. Кад прође неколико дана, пребројаше лажи, али сваки дан што је трговац лагао у дућану двадесет и једанпут, а то је управо по двадесет и један грош дневно.
— Толико ти не могу никако давати — рече трговац — но доста ти је за сваку лаж по гроша,
— И на то ћу пристати — рече момче.
Не прође дуго, кад али се газда раширио у дућану па прича некима, да их тобоже примами те да му чешће долазе, како му је мачка понијела цио брав суха меса кроз кров наврх куће, па у то дунуо сјевер и мачка се смрзла, и да ју је тако сјутрадан нашао гдје лежи смрзнута, а месо јој у зубима. Сви се смију и чуде, највише из хајтера оних чашица; а наш ти момак слуша га да му не пропадне надница, па ће онако са стране, а гласно повикати:
— Ту ти нећу мање од гроша.