Српске народне приче



Приче

КРЕПАО КОТАО

Измисли један прости сељанин како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га:
— Господару, молим те, узајми ми котао ракински да нешто карије испечем, а до данашњег дана донијећу ти га, и добити на њ талијер.
Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође к трговцу и донесе један преко мјере мали котлић ракински говорећи:
— Знаш шта је, господару?
— Шта? — запита трговац.
— Богме се окотио твој котао — одговори сељанин — и ево сам ти ждријебе од њега донио, јер је у мене ждријебан и дошао, а ја твојега нећу.
— Браво! Браво — одговори трговац. — По томе се види да си човјек поштен, фала ти!
— Него молим те, господару — придода сељанин — нека још који дан у мене постоји котао, јер га онако болесна не могу справити.
— Добро, дакле — одговори му трговац. Послије десетак дана дотрчи уплашен сељанин к трговцу, па му рече;
— Господару, не знаш несреће?
— Које? — запита трговац.
— Крепао котао.
— Како крепао, ничији сине! — продере се трговац. — Како може котао крепати?
— Ето како — прихвати сељанин. — Штогод се коти, ваља и да крепа.
И на овај начин, кад трговац потјера сељанина на суд, сељанин у суду добије разлог и узме велики котао за мали.