Српске народне приче



Приче

ГРЂИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ

Сломи се Мемет-аги низ греду једна стара и мршава крава, те он, како би намирио штету више но крава вриједи, поручи за све своје чипчије и рече им:
— Ево мене нађе велика штета, а вас ненадна срећа; сломи ми се мркуља, јалова а млада, ва-љаше петнаест златних дуката да је брат брату дава, а ово се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни, без мрса, па ја сам вољан вама и са штетом дати но другоме за корист; хајте одерите је, измјерите је и лодијелите, па на аманет колико буде ока, онолико и да ми платите пошто нађете да је право; али знадите да је оно агинска а није фукарска крава.
Препану се чипчије, е знаду да ће с агом на чудо ударити, па му одговоре:
-— Хвала, наш златни ага! Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити.
— Нико ласније, вјере ми, као ви мени. Ја вам не тражим паре одмах, него кад би који могао, макар до кијамета, само да знате што је ваш ага.
Слакоми се јадна раја, те краву подијели; али ага нешће ни Ђурђевдан чекати а камоли кијамет, но одмах кад почеше шарена јаја, те од чипчије до чипчије на конак, да краву наплаћује. Они га сви замоле:
— Дај де, лијепи и златни ага, претури нас какогод тамо до јесени.
— Јок, јок! Сахат је већ дошао.
— Ама ти нама оно рече: „Ако ћете, вала, до кијамета, чекаћу вас."
— Болан, какав ћеш виши кијамет него кад ти ага засједне у кућу?