Приче
ЂАВОЛСКА СЛАНИНАНекакав крадљивац замотри дању у чоека сланину на тавану, па пође увече, дошто људи поспе, те се састраг попне на сомић и увуче се на таван. Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне те дадне насред куће ђе је спавао чоек са женом и с ђецом. Кад овај бубне са сланином међу њих, а чоек скочи онако у мраку, па стане викати:— Ко је то? А крадљивац одговори: — Ја сам ђаво. А чоек повиче: — Па шта ћеш овђе, анате-те-ма те било? А крадљивац одговори: — Ћути, ево сам ти донио једну сланину. А чоек, још већма уплашен, повиче: Иди бестрага, анатема те и тебе и твоје сланине! А крадљивац онда рече: — Е добро, кад нећеш, а ти ми придигни сланину да идем. Чоек му драговољно лридигне сланину, само да му се ђаво скине из куће; и он упрти сланину на леђа и однесе као своју. Кад ујутру сване, онда чоек види да је ђаволу придигао своју сланину. |