Приче
ДЕРВИШ И КУВАРНекакав дервиш објави да зна у свако доба шта бог чини. Кад турски цар дозове дервиша преда се, и увјеривши се о томе, позове патријарха к себи на диван, да и он покаже у томе своје знање или да се осрамоти пред дервишем. Патријарх не смједе у то име отићи, него пошаље свога кувара преобучена мјесто себе.Кад се дервиш и кувар састану пред царем, и дервиш на питање царево: — Шта сада чини бог? — одговори: — Ено сад оде у башчу; ено сад узабра цвијет; ено сад сједе — итд. Онда цар заповједи кувару да и он каже шта бог даље чини, а кувар му одговори: —Честити царе! Ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него те молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад се у твоме здраљву наједемо, онда ћемо се сити и весели надговарати и надмудривати. Цар одмах заповиједи те ое то све донесе, и здјела се с млијеком метне пред кувара и пред дервиша, који су један према другом били сјели, а по симит и кашика даде им се у руке. Онда кувар почевши свој симит дробити у млијеко преда се, рекне дервишу да и он тако свој дроби преда се. Пошто обојица симите издробе, кувар узме кашику те онда дробљење измијеша по млијеку, па онда рече дервишу: —Дела сад да једемо. Како дервиш први пут захвати и кусне, кувар га запали кашиком по челу. —Зашто то? — повиче дервиш, а кувар одговори: — Ето зато што једеш моје дробљење што сам ја дробио од мога симита! Кад дервиш на то одговори: —Како ћу ја знати које је твоје дробљење кад си ти кашиком измијешао? — кувар га удари још једанпут кашиком по челу говорећи: — Кад ти не познајеш твога дробљења, које си сам дробио, а како ћеш знати шта бог на небу ради? На ове се ријечи куварове дервиш тако смете да не знаде одговорити нлшта, а цар смијући се повиче: — Право, право! — И потом одмах заповједи те дервиша, као лажу и варалицу, изведу напоље и посијеку. |