Sveti Arhangel Mihailo

Title: СРПСКА НОВА ГОДИНА   Date: 27-DEC-02

   Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по римском Јулију Цезару, из првог века пре Христа). По том календару су установљени и сви хришћански празници, одн. догађаји из живота Господа Исуса Христа и историје Његове Цркве. У првим вековима хришћанства посебна пажња била је посвећена питању празновања Васкрса и осталих покретних празника.

   У шеснаестом веку после Христа папа Григорије осми извршио је реформу до тада важећег Јулијанског календара, тако што је из њега избацио 11 дана који су се накупили због неподударности календарске и астрономске године. Тај нови календар се по папи Григорију назвао Гриоријански календар. А како је он настао под утицајем римскога папе, и углавном одмах био прихваћен од стране римокатоличког Запада, православни Исток је остао према њему резервисан и неповерљив (не без разлога), те је тако настала разлика у празновању оних хришћанских празника кој и су везани за одређене датуме, као Божић, Никољдан итд.

   За обичан свет то је постала “главна”, јер свима јасна и видљива, разлика између римокатолика и православних. Временом (за око 300 година) разлика од 11 дана нарасла је на 13 дана која и до данас постоји између старог (Јулијанског = православног) и новог ( Григоријанског = католичког) календара. Стотинама година то углавном није никоме сметало. Свако је живео у својим областима, држао се свога календара и по њему славио своје празнике. Но, када је почело кретање народа, политичке и економске миграције, и померања са једног места на друго, а нарочито стварањем нових држава после првог светског рата, разлика у календару постала је озбиљна сметња за политичке, дипломатске, а нарочито економске односе међу народима и државама.

    Како је почетком двадесетог века Запад био, људски гледано, културнији и напреднији, то је прихватање новог, Григоријанског календара, био видљив знак укључивања у напредне светске токове. Ту је дошло до раскорака између младих новостворених држава (каква је била и Краљевина СХС, касније Краљевина Југославија) и Православне Цркве у тим државама, која је из оправданих разлога настојала да остане при старом рачунању времена. Преласком и неких помесних цркава на нови календар почетком двадесетих година двадесетог века (као Васељенска Патријаршија, Грчка, Румунска и неке друге православне цркве) доводило је до великог хаоса у богослужбеном црквеном кругу године.

   Тако, и када је новостворена држава Јужних Словена, настала после првог светског рата, прихватила Нови календар ѕа своју администрацију, Српска Православна Црква задржала је за своју унутрашњу употребу стари – Јулијански календар, као што су чиниле и неке друге помесне православне цркве (Руска, Бугарска, Јерусалимска).

   Тако је дошло да у једној држави, један део становника – римокатолици – Хрвати Божић славе 13 дана пре од православних – Срба. Што важи за Божић ( који се слави 25. децембра), важи и за све остале празнике, па и за Нову Годину. И тада је код Срба настала пометња у глави. Цео грађански њихов живот (од рођења до смрти) и сви пословни односи грађанског карактера, рачунати су и одређивани по новом – сада названом: државном календару, док је њихов верски живот и сви црквени празници остали по старом – црквеном календару. И тако се десило да су Срби почели говорити да светог Николу славе 19. (уместо 6.) децембра, Божић – 7. јануара ( уместо 25 децембра) итд. Што је скроз погрешно.

    Па како смо поводљиви и неотпорни на туђинске утицаје, иако православни Божић славимо по црквеном календару, многи Срби свечано славе и државну (римокатоличку) Нову годину, која пада на седам дана пре православног Божића. А како смо ипак остали православни народ, ми после нашег Божића славимо и Православну Нову годину. Како су ову Нову годину у Југославији славили искључиво само Срби, она се у народу почела називати и СРПСКА НОВА ГОДИНА, мада је она Нова Година и код свих православних народа који се држе црквеног календара.

   Истински Православни Србин ( који није то само по имену и крштеници) зна да Божићу претходи пост, и он неће прослављати НИ НА КОЈИ начин римо-католичку Нову Годину, него ће то за њега бити обичан дан, дан поста и припреме за велики наш празник – Божић.

   Православну (СРПСКУ) Нову Годину треба славити молитвено и свечано као и сваки велики хришћански празник. Не у преједању и опијању, не у греху и лудовању, него побожно и мо литвено, како у навечерје Нове Године тако и на сам дан, када се слави и свети Василије Велики.

   Тога дана ће отићи у цркву, присуствовати Служби Божијој и посебним молитвама које су одређене да се на тај дан читају, а у којима се света Црква моли да нам Нова Година буде Богом благословена, да нас у њој Господ сачува од сваке напасти, земљотреса, поплаве, пожара, покоља итд. И да нам она буде плодоносна и благословена.

   Ако до сада нисмо осетили сладост и лепоту оваквог начина дочека и прослављања Нове Године, пробајмо, и уверићемо се да ће нам Нова Година заиста бити и нова и боља нео све до сада.

    Мир Божји, Христос се роди! – Срећна и Богом благословена Нова Година.

    Епископ Артемије